Vetar ne ostaje sa Morem zbog toga što imaju dogovor na papiru da ce zauvek ostati zajedno…
Niti zato što mu je žao (mirnog) mora…
Niti zato što ga je sramota da ode…
Niti zato što će ga osudjivati mesec ili sunce…
Niti zato što mu se ne vraća na planinu…
Niti zbog toga što ga more stalno proverava…ograničava i uslovljava…i ima ljubomorne ispade…zbog susednih mora…
Niti zbog toga što ce mu se to isplatiti u karijeri…i što će zbog toga biti „raskošniji“ vetar…iz visokog društva vetrova…
Vetar ostaje sa Morem zato sto jedino tako može stvoriti Talase..
Baš na tom mestu…i baš takvih osobina…
Neponovljivo jedinstvene…i nestvarno lepe…bas po njegovom ličnom ukusu…osećaju za lepo…i sistemu vrednosti…
I zbog toga što ga oni uvek mogu nasmejati…čak i dok je Nevreme…
I zbog toga sto je uživanje u njima…
Za njega Ultimativni Hedonizam…
I zato što bi u godini u kojoj je odlučio da da otkaz na poslu…uzme slobodno vreme za sebe… spakuje se i ode na putovanje oko sveta…kako bi iskulirao…upoznao sebe…i radio samo ono što ga čini istinski srećnim…i ispunjenim…
Baš te Talase…
Gledao 365 dana…
Taj Pogled je Razlog…