Na slici…

Siromah i bilioner..

Je l’ vas možda podseća na nekog?

Ponekad prikrivanje Kompleksa „košta“ više nego njihovo rešavanje…

Pritom ne mislim na uporednu cenu krpica…manikira i psihoterapije…

Ukoliko su nam kompleksi Sluge…situacija nije toliko loša… jer nam oni mogu biti sjajan motivator  za trud…rad na sebi i lični rast i razvoj kako bismo se uspeli  promeniti…da bismo ih se ratosiljali…ostavili ih u mladosti…u ranijim neapgrejdovanim verzijama Nas…i jednom rečju prerasli…

Na primer…

Kako bismo se motivisali da čitamo i učimo o svemu što ne znamo i što nas u školi nije  interesovalo….krenemo na put koji stvara Erudite…da se edukujemo iz istorije umetnosti ili kinematografije ili mode…da naučimo svoj posao još bolje…pa da se obogatimo…pa da se prolepšamo…da naučimo da živimo zdravo…pa da se prozgodnimo…i naučimo jezike…kako bi se ravnali sa svetom…a ne sa krajem…

Jednom rečju…rastemo tamo gde smo kratki…

Ukoliko su Gospodari…

I ukoliko nešto što nemamo služi kao dokaz naše bezvrednosti…

Mi ćemo bitku voditi na pogrešnom frontu…

Pokušavajući na sve načine da prikrijemo našu slabost…umesto da poradimo na njoj…

Stavljaćemo silikone da bi prikrili glupost…

Kupovati BMW-e da bi produžili centimetre…

Baviti se nečasnim radnjama da bi zaradili našu snagu…

Ponašati se kao kurva na ulici a kao dama u krevetu…

Umesto da se bezuslovno prihvatimo…

Shvatimo da smo pogrešiva ljudska bića…

Koja ne moraju nijednu posebnu stvar imati… niti posebno znati…niti biti…

Ali ukoliko žele…

I ukoliko bespotrebno ne rasipaju energiju na trivijalnosti..i obezvredjivanje…

Zaista sve mogu postići…

Jer…

Niko se naučen nije rodio…

Ali su mnogi Iskompleksirani Tinejdžeri…

Na kraju postali…

Mudraci…Šmekeri…i Veličine…