Obezvređivati sebe samog zbog toga što smo siromašni je podjednako suludo i iracionalno…kao što bi bilo ceniti dilere, sponzoruše, kontroverzne biznismene i raznorazne druge prevarante…samo zato što imaju novca…
Kao što pomenutim „individuama“ ni neograničeni novac ne može sprečiti osećaj gnušanja kod pristojnog sveta…tako i poneko poniženje koje siromaštvo nudi…ne bi trebalo da nas zaslepi…i zbuni u proceni prave vrednosti „manje snalažljivih ljudi“ …
Ili čak i nas samih…
Jer ukoliko ne gledamo na taj način…
Onda smo i mi isti… kao pomenuta „gospoda i profesionalke“…