Koliko vam se puta desilo da se vratite kući sa posla, treninga ili izlaska i budete mrtvi gladni…i taman se istuširate, obučete kućnu garederobu, upalite tv, počnete da se opuštate i onda odete do kuhinje, otvorite frižider i shvatite da unutra nema ničega što biste mogli da pojedete…
Šta tada možete uraditi?
Obično imate dve opcije:
1) Promrmljate sebi neku psovku u bradu…obučete se ponovo i izađete do najbliže prodavnice ili fast fuda i kupite sebi nešto da pojedete..to svakako bude cimanje i neprijatno je ali će vam omugućiti da dobijete to što želite…i nakon te kratke neprijatnosti… moćićete da uživate…
2) Počnete da kukate…kako je moguće da nemam ništa za jelo u kući…kako mi se to smelo dogoditi…pa ja moram imati hranu u kući…kakav sam ja debil pa to nisam sebi pripremio…a juče sam bio u prodavnici…ja nisam bre ni za to sposoban a kamoli za nešto bitnije…ovo je užasno…eto nemam ni sa kim da jedem…kako sam jadan i bedan…ja to više ne mogu da podnesem…najbolje je da sada legnem i plačem…i gledam tužne filmove…i slušam balade…jer život je tako nepravedan i nefer…i moja plata je mizerna…ej da ja nemam ni da jedem kad dođem kući pa šta je sledeće…lepo je meni majka pričala…uvek ću biti nesrećan…sve je bezveze…i ništa mi drugo ne preostaje no da budem ovakav…nikakav…
Kako vam ovo zvuči?
Šta je pametnije?
I bolje za gladnog?
Šta je kratkotrajno lakše a sta dugotrajno teže za njega?
Šta će ga nahraniti?
Neki primeri budu baš laki…i jasni…
I meni sa nekim klijentima ide baš tako…
I kroz par seansi rešimo problem…
Neko odmah ukapira u čemu je stvar…i kako može promeniti svoja osećanja i ponašanje ukoliko promeni način razmišljanja i napusti neke iracionalne obrasce kojih se možda drži od detinjstva…
Da nešto mora uraditi, imati ili biti…da neko drugi mora uraditi nešto što on želi i što bi ga jako usrećilo…i da svet mora biti onakav kakav bi on želeo da bude…
Raj…puni frižideri paradajz čorbe, gibanice i kolača od višanja…na kraju naponog dana…
I usvoji novi racionalniji, istinitiji, logičniji i za njega korisniji način razmišljanja…
Ne kuka…fokusira se na pozivitno i ono što ima…iscima se…promeni nešto…i obezbedi sebi bolju realnost…
Neki klijenti su naprotiv…dosta veći izazov…
Neki frižideri su dosta prazniji…
Tipa…
Nesrećna sam u braku…
Nezaposlen sam…
Ne mogu da dam taj ispit…
Živim u zemlji koja ne pruža nikakve mogućnosti…
Gojazna sam…
Ne mogu nikoga da upoznam…
Ali je rešenje maltene uvek isto…
Uvek imamo dve opcije…
Da kukamo što nešto nemamo…
Ili da zatvorimo prazan frižider…obučemo se…i odemo do mesta gde se možemo nahraniti…
Koliko god to mesto bilo daleko…
I koliko god taj put bio trnovit…