Nagraditi Sebe… i onda kada to nismo zalužili…je možda i najkraći način da sebi pokažemo da zaslužujemo ljubav u svakoj situaciji…
To jest da možemo sami sebe voleti i kada nismo uspešni…
Jer…
Ukoliko ste imali stroge roditelje…koji su vas nagrađivali samo kada nešto postignete…ili kada uradite nešto sto su oni od vas zahtevali…moguće je da ste pogrešno shvatili ceo koncept života…i da mislite da neki vaš uspeh zaslužuje nagradu…a ne Vi sami…
I moguće je da ste završili ozbiljne škole a da vas niko nije naučio da volite sebe…u svim modalitetima…i kada ste gore i kada ste dole…
Takođe je moguće da ćete kasnije tokom života, kada se taj lagani nepričvršćeni Točak Sudbine okrene i uspesi izostanu, pomisliti da morate biti uspešni da bi voleli sebe…
A to je sve jedan Apsurd…i Nonsens…i Glupost…
Koliko ima sjajnih nezaposlenih i siromašnih ljudi?
Koliko je divnih žena bez dece?
Koliko je simpatičnih debeljana?
Koliko je čestititih alkoholičara?
Neuspeh na jednom pojedinačnom aspektu života ili jednoj osobini ili telesnoj karakteristici…ne može da vas definiše…kao celokupnu ličnost…
Jer koliko li je samo Prebogatih Skotova…
Prelepih Kokoški…
Korumpiranih Stručnjaka…
Licemernih Čistunaca…
Ma kafu da ne popijete sa njima…
Zašto onda biti preoštar prema sebi i osuđivati se zbog pojedinosti…
I jedne jedine sfere svog postojanja…
Znam…
To je ponekad vrlo teško…
Pogotovo ako Vam je do nečega vrlo stalo…i puno ste truda uložili u to…
Ali ukoliko imate jednog Pravog Prijatelja ili jednu osobu Suprotnog Pola sa srcem na vašoj strani…
Koja će vam reći „Ma daj bre, ne drami, ja te volim kakav god da si, kao da je to važno što nemaš ili nisi, to si uvek Ti, a meni je samo to važno“…
Veća nagrada vam i ne treba…
I drž’te se njih!!
Ne puštajte ih ni po živu glavu!!
Takvi ljudi su Uzemljenje za kakvu god Oluju, koja moze naići…