Kao i uvek…jednu od najvećih životnih mudrosti sam čuo maločas od pripitog taksiste koji vredno vozi od jutros u ovom primorskom mestu gde letujem godinama…nakon što je pre mene vozio Makedonca…Hrvata…Albanca…i Crnogorca…
„Brate…ko ne voli Balkan…taj ili je glup…ili je lud…ili je zao…ili ga nije dobro iskusio…petog prosto nema…“
O kakva samo istina…
Predeli Krvi i Meda…
Lepi kao san…
I to me momentalno podseti na jednu od omiljenih recenica omiljenog mi Crnjanskog…
„Beograd je meni dao za ženu jednu od svojih najlepših devojaka i ja mu to zaboraviti ne mogu“…
O kako samo lepo…
Skoro kao Balkan…