Ma koliko neki muškarac bio snažan…zgodan…hrabar…uspešan…moćan…ostvaren i bogat…i ma koliko neka žena bila lepa…zgodna…hrabra…uspešna…moćna…ostvarena…i bogata…o njima uvek najviše govori to kako tretiraju druge ljude…
Ne postoji veći dokaz nečije inferiornosti od toga da je neko bahat…bezobrazan…grub…nepristojan i da oko sebe širi onu toliko poganu i ružnu negativnu energiju…a pogotovo u kontaktu sa ljudima koji mu to ne mogu uzvratiti i gde se ne mora ni malo pretvarati…
Trebalo je da me vidite kako sam sa jednog poslovnog sastanka koji je mogao biti jako unosan momentalno ustao i otišao čim je prepodobna i premoćna pobednica pentranja po korporativnom lestvicama jedne preuspešne kompanije počela da maltretira i ponižava konobare…Braću Moju Napaćenu…u mom prisustvu…
Još uvek duva promaja na tom splavu…od kad sam ja u veleslalomu projurio ka izlaznim vratima…
Jer odavno znam…
Tako bi i mene…da joj za nešto ne trebam…
I da nisam sebi (bravo ti ga Đuriću) obezbedio životnu poziciju da ništa ne moram…
Što je najveći protivotrov tome da vas ikad iko ponižava…
I najuzvišeniji oblik ljubavi prema sebi…
Jako volim onu Betovenovu da „Ja ne znam nijedan drugi znak superiornosti, osim dobrote“…
I to je zaista tako…
O nečijem postignuću…veličini…ljubavi prema sebi…i ostvarenosti najviše govori to koliko je pristojan…ljubazan…dobronameran…lagan i opušten u kontaktu sa drugima…
Ljudi veruju da psihijatri mogu proceniti ljude veoma brzo…ponekad i na prvi pogled…
Da se ne lažemo…
To je samo ponekad istina…
Ali gore pomenuto pravilo…
Da su Veličine fine…pristojne…nežne i podržavajuće…i da će vam u njihovom prisustvu makar za mrvicu biti lepši i lakši dan…
A Mali bezobrazni…grubi…bahati… ponižavajuće nastrojeni…i da će vam u kontaktu sa njima sve postati zamračeno i ružno…a dan pretežak…prosto nikada ne maši…
Pokušajte…
Nećete se pokajati…
Pečata mi specijalističkog…