Većina roditelja sa kojima razgovaram su zaista dobri roditelji…
Ono što oni ponekad zaborave…najčešće iz najboljih namera…i rasčerečeni između hiljadu i jedne obaveze…i jureći da sve stignu i postignu je to da njihovoj deci uopšte nisu potrebna ni jedna nova aktivnost…nijedno raskošno ulaganje u njihov razvoj i znanje…niti bilo kakva nova igračka…niti bilo šta materijalno…
Deci nije potrebno čak ni više vremena…koga nikada nema dovoljno…i koje je najdeficitarniji resurs na ovoj planeti…koje će roditelji provesti sa njima…
Njihova deca najčešće već dobijaju sasvim dovoljnu količinu ljubavi…tako da im čak ni toga više ne treba…
Ono što je toj deci zaista potrebno je da vide svoje roditelje kako žive živote koje vredi kopirati…
Roditelji su dužni da pokažu deci kako izgleda živeti Dobar Život…
Kakve god da su im okolnosti…
I kakve god da su im karte podeljene…
A to je uvek moguće…
Ukoliko neko majstorski odigra sa njima…što je i pravo umeće…jer sa dobrima zna svako…
Naučiti ih kako da biraju prioritete…
Kako da postavljaju granice…
Kako da čuvaju sebe…
Kako da se bore iz petinih žila za svoje ciljeve i ono što im je najvrednije…
Kako se bira i voli svoj partner…
Kako se bira i voli svoj posao…
Kako se bira i voli svoja zemlja…
Kako i na koji način se trudi da se Porodica učini bezbednom i opuštenom…kako se ona svim silama štiti i stavlja na prvo mesto…
Kako se druži…
Kako se smeje…zafrkava i ludira…
Kako se sluša muzika…
Kako se pleše…
Kako se uživa u nekoj aktivnosti koje se baš jako voli…koja god to ona bila…od baštovanstva do ronjenja…
Kako se slave Mali Trenuci Radosti i Ljubavi…kao najvrednija imovina u kosmosu…
Veoma je jednostavno…
I niko to nije bolje primetio od dobrog Duška Radovića…
„Deca ne podnose vaspitavanje…Morate kriti od dece da ih vaspitavate…Pa ako na kraju i primete da su prevarena I vaspitana – biće im krivo…ali će tada već biti kasno…“ 😀
Deca prosto nemaju veliku sposobnost slušanja…
Prava je sreća da su u imitiranju nenadmašna…
Biti im Dobra Mustra je stoga najsvetija roditeljska dužnost….