Ja sam se za ovih petnaest godina u psihijatriji toliko udaljio od ostale medicine da…ne daj Bože…da nekome pozli u mojoj ordinaciji…i da kaže…“doktore umirem“…ja bih mogao samo da pozovem hitnu pomoć…i da ga pitam „A jeste li uopšte i živeli?“… 🙂
Mada…
Kad malo bolje razmislim…
Ne znam da li postoji i jedno pitnje koje suštinski leči više od tog?