Kad se setim samo koliko je patila moja jako visoka drugarica…odbojkašica od metar i devedeset…što ne može da nađe momka…što je svi gledaju kao džina…što je niko neće i što treba da se pogrbi da bi čula nekog momka koji joj se udvara…
Patila je sve dok se nije smuvala sa momkom koji je košarkaš od dva i deset…dok se nisu našli i zavoleli tamo gore…
Mislim da su im deca sada najviša u godištu u Srbiji…
Sličan vam je lek i za jake žene…
I za muškarce koji vole širinu i slobodu…
Ima ona lepa izreka koja kaže da za prijatelje uvek treba birati ljude koji su bolji od nas…
Slično važi i za ljubav…
Svako treba sebi da nađe svoje…
Makar za nijansu bolje u tome što nam je zaista važno…i čemu se divimo…
Kako bi posle mogao dugo da uživa u tim Visinama…