„Slušaj omladinac…najvažnija stvar u karijeri za jednog mladog doktora kao što si ti je da zapamtiš jedno staro pravilo…a to je…ništa sa spiska zaposlenih i ništa da spiska stanara“… 🙂
Reče jedan od mojih kasnije omiljenih kolega…doajen srpske medicine…prvi put kad me je video…a tipa četvrti dan od kada sam počeo da radim nakon fakulteta…čovek sa velikim č…uzor i kolega od onog starog doktorskog kova prepunog vrlina…od koga sam kasnije toliko toga naučio o psihijatriji…a još i više o životu…
I zaista…
Prosto je tako…
Jer 90 % aferica neće uspeti…a jako je teško imati za šeficu bivšu ljubavnicu…pogotovo ako se niste pokazali…a još gore bivšeg koji će se primitivno naslađivati pred celim kolektivom…ako ste se pokazali…ili smarača/čicu koji će vam ružiti svaki trenutak kad konačno pođete svojoj kući…
A od ovih 10% koje će uspeti…u najoptimističnijem scenariju…šta će vam pobogu muž/žena na poslu…samo vam još oni tu fale…i neke stvari prosto ne idu…
Dobro…može se promeniti radno mesto…i sve…
Ali…
Ameri imaju onu lepu izreku o biznisu i zadovoljstvu…i o tome kako se oni nikada ne mešaju…
I potpuno se slažem sa tim…
Pravi je problem što previše radimo…
I što onda naše normalne potrebe nemaju kad i gde da se namire…
A i zabranjeno voće je zabranjeno voće…
Ko ga uzme kajaće se…
Ko ga ne uzme kajaće se…
Pa je lako zabrazditi…
I pogrešiti…
Ali opet…
Pravi problem je što je u životu toliko lako propasti…i uvaliti se u neki problem…iz koga se posle teško izlazi…
Da samo baš pravi Majstori uspeju sve te Zamke da omaše…
Zato je njihova i Zaslužena Nagrada…
Zato im je i lepo…
I to ne samo lepo…
Nego i dugo lepo…što je jedino i važno ozbiljnim ljudima…
I mirno…
I opušteno…
Bez nepotrebnih sekiracija…
I jasno posloženo…
Lako je u dobrim životnim okolnostima biti srećan…
Za mnoge se ni ne pitamo…pa kome se šta zalomi…
Zato je i jako važno makar u ovim koje su do nas da budemo mudri i odmereni…
Pa će nam kad tad biti lako da budemo srećni…
Sasvim zasluženo…