Rekurentni depresivni poremećaj predstavlja dijagnozu u kojoj neka osoba ima depresivne epizode više puta u životu…
Ponekad i svake godine…
Upravo ovaj oblik depresivnosti najčešće i srećemo u našim ordinacijama…
Jako mi se dopala opaska jednog profesora…čijeg se imena nažalost ne mogu setiti…jer je taj kongres bio dosta davno…a on je Litvanac i ima ona njihova prezimena na tipa nešto-vičijus…kako bi ljude koji pate od ovog poremećaja možda mogli da prestanemo da nazivamo ljudima sklonim depresiji…već bi možda mnogo bolje bilo da ih počnemo smatrati ljudima sklonim izlaženju iz depresije…
Ne ljudima iz ponora…
Već Ljudima Sklonim Ustajanju…
Jer…
Da bi ponovo upali u depresiju morate prvo iz nje izaći…
Još ovaj put…
Na sve poznate i dokazano delotvorne načine…
Uz pomoć adekvatnih lekova…
Uz dugotrajnu psihoterapiju…
I uz bihejvioralnu aktivaciju…to jest povišenje kvaliteta života…na sve moguće načine…
Uostalom…
Ko to od nas nikada nije pao…
Možda samo oni koji još nisu stigli na red…
Važno je truditi se da ustaneš…
Koliko god možeš danas…
Pa sutra ponovo…
Iznova i iznova…
Dok ne prođe…
I ovaj put…
U tome je i sva suština života…
I ne postoji važnija Vrlina koju svako od nas može razviti u sebi od Sklonosti ka Ustajanju…
Ko to uspe…
Teško će mu život moći nešto…
I već je uspeo…
Ma gde se trenutno nalazio…