Čitam divan članak u Nedeljniku o košarci i o Profesoru Aleksandru Nikoliću…čoveku koji je stvorio čuvenu srpsku školu košarke koja će godinama kasnije vladati svetom…i koji je uvek zastupao ideju da u košarci ne bi trebalo da bude fatalnosti…
Ne postoji najvažnija utakmica…
Nikada ne može biti ključan samo jedan igrač…
I nikada nije presudna samo jedna lopta…
Po njemu je uspeh u košarci uvek stvar Kontinuiteta Dobrih Odluka…
I košarkaši koji su uspeli da ga razumeju i koji su uspeli da mukotrpnim treningom uvežbaju da im bude lako da donose dobre odluke…su potom uspevali da postignu uspehe koji su za sve druge bili ravni čudu…
Čoveče…
Koliko su samo košarka i život slični…
Sve isto važi…
Ljudi večito precenjuju moć sata i dana…
A potcenjuju moć godina i decenija…
I ako me nešto fascinira u psihoterapiji to je isceljiteljska moć novouspostavljenih obrazaca dobrih odluka…koje su postale novi manir neke osobe…
Možda nismo svi talentovani da budemo vrhunski košarkaši…
Ali za život…čvrsto verujem da se svi možemo ukrcati na taj Voz…kad tad…
Pa će sve sledeće Stanice biti dobre za nas…