Bitna zabluda u ljubavi je da je dovoljno da nam se neko jako sviđa…i da nam je prelepo kad smo sa njim…
Podjednako…a možda i važnije je kako nas taj neko tretira…
I koji je dugotrajni efekat koji taj neko ima na nas…
Jer…
Naši pacijenti kažu…da bukvalno nema lepšeg osećaja nego kada se na primer heroin veže za receptore u mozgu…naviknute na njega…
Sve se odjedanput smiri…
I blagostanje i sreća zavladaju…
Naravno…
Dok ne prestane dejstvo…
Kada počinje živi pakao na zemlji…
Sve najgore na kub…
I nema puno gorih pozicija u koje možemo zabrazditi…
Od narkomanije…
Osim možda od Narkomanskih Odnosa…
Koji su ponekad smrtonosniji…
I prave veći pustoš…
A koji funkcionišu po potpuno istim principima…
Malo lepo…
Pa puno ružno…
Bitan deo mentalnog zdravlja je biti iskren i pošten prema sebi…
Znati kada da se pomazimo…i da damo sebi oduška…
A kada sebi da lupimo šamarčinu…i da uradimo baš ono što najmanje želimo…i što će nas najviše boleti…zarad boljeg sutra…i boljih nas…u tom sutra…
Dobar savet je da u taj odnos koji imamo postavimo nekoga koga mnogo volimo…sestru…sestričinu…ili nekog prijatelja…
I da uradimo ono…
Što bismo i njih posavetovali…
Ne verujem da bi mlađem bratu navučenom na heroin rekli pa dobro uzmi jedan gram…razumem te…i opusti se…zaslužio su…iako bi vas molio na sav glas…
Već bi ga odneli na Kliniku…
Makar i zavezanog…
Isto treba i sa sobom…
Saosećajno…
Iskreno…
I pošteno…
Jer aspolutno niko neće doći da nas spasi…
Ukoliko mi sami to ne uradimo…
I ne postavimo sebe na prvo mesto…
Prosto je…
Ako nisi dobar za mene dugoročno…
Ne trebaš mi…
I neću…
Makar crk’o sledećih nekoliko nedelja bez tebe…
Jer…
Kad Ruža ne cveta…
Obično nije problem u Ruži…
Već u Bašti…