„Sreća kod inteligentnih ljudi je najređa stvar koju znam“
Ernest Hemingvej
I zaista…
Često ćemo više osmeha…zadovoljstva i sreće videti kod manje privilegovanih ljudi po pitanju pameti…
Jednostavno je…
Sve je to još Bora Čorba objasnio u onoj pesmi koju svi znamo…
Međutim…
Moja privilegija je u tome što su moji Učitelji i Uzori svi odreda neviđeno inteligentni…a opet srećni…
Tajna je u MUDROSTI…
Za koju je inteligencija samo jedan od preduslova…i to jedino ako se pametno i pravilno iskoristi…
Znanju i načitanosti…
Iskustvu…
Stoicizmu…
Racionalnosti…
Prihvatanju nepromenjivih datosti univerzuma…a shvatanju i upornom unapređivanju okolnosti koje su promenjive…
Korišćenju pameti za uređivanje života po svom…
Prilagođavanju…
Umerenosti…
Odmerenosti…
Fokusiranju na bitno i suštinu…
Autentičnom hedonizmu…
Čuvanju sebe i svojih…
Uz povremene Šarmantne Ludosti…i Osobenjaštvo…koje boji lepotu njihovih ličnosti…i daje im Šmek Majstora…
Ne mogu vam opisati koliko sam im zahvalan…
I koliko znači kada imate Svetionik pred sobom u Nevreme…
Pa ko zna…
Možda i ja dobacim jednom do to sreće…
Nadam se samo da ću uspeti da se iskobeljam iz ove rizične i bolne međupozicije…
Nit’ glup…
Nit’ mudar…
Sreća je da ima vremena…
Većina ovih mojih Mudraca ima oko pedesetak godina…
Pišem vam tad kakva je situacija… 🙂