Poslednjih desetak godina znao se neki red…
Negde posle Nove godine odabrao bih Ostrvo na koje ćemo ove godine ići na letovanje…i tada bi otpočela priprema Letovanja…
Najpre bih nekoliko nedelja čitao forume kao što su onaj sa putovanja.info…gde možete saznati kako da se za malo novca provedete vrhunski…ili onaj sa trip advisora…za malo više novca…kako bih prikupio sve potrebne informacije o destinaciji…i usput pario oči na foto ture…i maštao kako će mi biti dobro…kada tamo budem…
Zatim bih pristupio traženju smeštaja na bukingu…
I najjeftinijeg moguceg leta na internetu…
Ili eventualno pravio zamišljeni itinerer gde će se jesti u pauzama ukoliko nam je bolje da idemo kolima…
Nedelju dana pred polazak bi me već uhvatila euforija…
I svakodnevica bi već postajala podnošljiva…
A noć pred put nikad ne bih spavao…
Jednostavno je…
Najsrećnijih deset dana u godini počinje tad…
Moglo bi se reći da živim za Letovanje…
I da sam tamo ja Ja…
To jest…da sam tamo na fabričkim podešavanjima…
Onakav…kakav bih trebalo da budem stalno…da je sreće…
Nasmejan i raspoložen…
Motivisan da uživam i da se opuštam…
Prosto…
Dani i život na Moru se sastoje iz onoga što ja iskonski najviše i volim…
Najpre…
Ne radim…
Spavam dovoljno…
Raskošno se hranim…ko još drži dijetu na moru? 🙂
Radim samo ono što mi prija…i što me ne nervira…
Ne dozvoljam glupostima i sitnicama da me izbace iz takta…
Dremam 3-5 puta na dan…po 20-tak minuta…u hladovini…
Čitam knjige koje su odmarališta za dušu i igrališta za mozak…bez nekog mračenja i dubioze…
Udišem i mirišem…ili samo posmatram raskošnu Prirodu…i njene čarobne fenomene…
Plivam…ronim…zavlačim se po pećinama uz more…
Oduševljavam se životinjama…
Najveća muka u životu mi je kako da stignemo da obiđemo sve sajtsiinge po uputstvu sa foruma…i iz knjige o tom ostrvu koju uvek kupim prvo veče…i koje inače skupljam…i donosim kući kao uspomene…i kao potencijalne antidepresive kad jesen uhvati…
Razmišljam o istoriji…geografiji…mitologiji…ratovima i ljudima koji su tu živeli…i njihovim životima…potpuno istim…i potpuno različitim u odnosu na naše…
Idem na izlete i kliberim se blesavo kao i svi ostali turisti glupim i izmišljenim anegdotama…i providnim šalama…jer uostalom…pa zašto da ne…
Uveče nabacim raskopčano košuljče…bermude i sadale…sednem pored štrafte…pijuckam domaće vino…slušam muzikicu i posmatram Svet…
Upoznajem i razgovaram sa meštanima ili nekim nasmejanim i ljubaznim strancima…tako različitim i tako istim…u odosu na nas…
I možda i najvažnije…
Provodim 24 sata sa Ljudima koje najviše volim…i koji su takođe na svom maksimumu…
Jednom rečju sve je podređeno meni i mom uživanju…
Dan je onakav kakav ja volim da bude…
Takoreći nije mi uopšte teško da budem srećan i zadovoljan…
Ove godine naravno mogu samo maštati…
Kao i svi mi…
Međutim…
Postoji jedna neviđena okolnost koju naravno mogu shvatiti tek sad…kada sam osuđen na ostanak ovde…
Sve pomenuto mogu raditi i u Beogradu…
Danas…
Možda ove godine nećemo letovati…
Ali možda zato možemo svoj svakodnevni obični život približiti onome kakav nam je na letovanju…
Što je moguće više…
Makar vikednom…
Pa malo po malo…i u slobodne vreme u radnim danima…
Uputstvo i mustru imamo…
Samo u svakom mogućem slobodnom trenutku treba raditi ono što radimo na Moru…
Ili gde god ste vi posebno srećni…
Ne vidim kako tu možemo biti na gubitku…
Pozdrav sa Ade… 🙂