Skoro sam se setio jednog youtube klipa koji me je potpuno oduševio…

I sećam se da sam nakon njega maltene postao potpuno zavisan od podkasta i intervjua Ljudi koji imaju šta da kažu…

I od kojih možete postati ozbiljno obrazovani…

Jer znate onu staru…

„Pokaži mi svoje prijatelje…pokazaću ti tvoju budućnost“…

Nigde ne piše…da ih morate lično poznavati…

No dobro…

Naime…

Osnivač kineske platforme za internet prodaju Alibaba, Džek Ma Jung izjavio je da su najgori radnici – siromašni ljudi.

“Dajte im besplatno, misle da je to zamka. Recite im da je to mala investicija, oni će reći da ne mogu puno zaraditi. Dajte im predlog da ulože više, oni će reći da nemaju para. Predložite im da probaju nove stvari, požaliće se da nemaju nikakvog iskustva. Recite im da je to što rade tradicionalan posao, oni će reći da je teško raditi ga. Ako im kažete da je to što rade novi poslovni model, oni će reći da je to MLM marketing (način distribucije u kojem fabrika prodaje svoje proizvode putem samostalnih distributera krajnjim kupcima) “, izjavio je jedan od najbogatijih ljudi u Kini i dodao:

“Ako im pak, predložite da otvore prodavnicu, oni će se požaliti da nemaju slobode. Kada im predložite da pokrenu novi posao, reći će vam da nisu dovoljno stručni.”

Ma Jung je ​​takođe rekao da siromašni ljudi vole za sve da pitaju “Google”, slušaju prijatelje koji su beznadežni kao i oni. Oni misle više od univerzitetskog profesora, a rade manje od slepog čovjeka”, njegovo je mišljenje.

“Samo ih pitajte šta rade i neće vam moći odgovoriti,” rekao je on.

Na kraju je izneo svoj zaključak:

“Umesto da vaše srce kuca brže, zašto jednostavno ne delujete malo brže? Umesto da samo razmišljate o nečemu, zašto ne učinite nešto povodom toga? Siromašni ljudi propadaju zbog jednog zajedničkog ponašanja: Njihov celi život je u čekanju!”

Naravno da bilo kakav clanak o siromaštvu u jednoj siromašnoj i nesrećnoj zemlji kao što je naša može biti jako uvredljiv…

I naravno da mi to nije cilj…

Niti da seirim nad mukom…

Ionako smo svi zajedno u istom sosu…

Meni je jedan drugi uvid potpuno fascinantan…

Kada sam pre jedno desetak godina bio poprilično depresivan…

Bitan deo moje depresivnosti se sastojao u načinu razmišljanja koji je potpuno identičan ovom gore pomenutom…

Jednom rečju…postao sam Šampion Novog Beograda u smišljanju Izgovora i opravdavanju sentence „zašto ja ne mogu da budem srećan“…

Celokupne sopstvene resurse sam trošio na obrazlaganje šta ja to sve ne mogu…i zašto je to tako…i to me je kao neki Živi Pesak sve dublje uvlačilo…

Prelomni trenutak i okretanje kormila u pravom smeru je nastalo kada sam nakon mora psihoterapije shvatio u čemu je zaista problem…i pomenutu izjavnu i defintivnu sentencu zamenio upitnom „ok…tako je kako je trenutno…KAKO mogu da postanem srećan?“

I voilà…

Nakon decenije truda…

Sada i nije tako loše…

Pokušajte sami…

Ili nađite jednog politički nekorektnog i dobronamernog čoveka koji će vam pomoći da progledate…

Po mogućstvu praktičara…a ne teoretičara…

Na internetu…u knjigama ili uživo…

I srećno vam bilo…

Prosto je…

Nikad nije do Karti…

Uvek je do Igrača…