Koja je razlika u ishodu nakon godinu dana između…
„Ne raditi uopšte ništa“ i „malog upornog truda“…
Ovih 37.7 mogu biti baš svašta…
Završen fakultet…
Izučen zanat…
Stečena veština…
Polumaraton…
Izgled kojim smo zadovoljni…
Izvrsnost u zavodjenju…
B2 u engleskom…
Godinu dana neporočnosti…
Naviknutost na Kanadu…
Ili čak u izuzetnim slučajevima i ponos dok se ogledamo…jer smo konačno postigli nešto što je baš nas lično dugo ubijalo…i činilo nesigurnim u sopstvenu vrednost…
Jedan od najlepših delova moje profesije je zavaliti se i posmatrati koliko se neko može promeniti za godinu dana…
Koliko je sasvim običan Čovek fluidan i unapredljiv…
Nikakvi ajfoni i samsunzi sa svojim stalnim apdejtovima…tu ne mogu ni prismrdeti…
Koliko je ta privilegija naše vrste fascinatna…i neograničena…
Vožnja obično počinje čim taj neko odbaci ideju da se sve…što se ponekad i godinama kvarilo…može popraviti za dan…
Najteže je pokrenuti sanke…
Kasnije problem obično bude zaustaviti ih…