1. maj

U skladu sa današnjim praznikom…moram sa vama podeliti jedan vrlo ozbiljan savet kako da najbolje prevenirate sindrom sagorevanja na poslu…
Kako izbeći stres na poslu?
1. Nemoj ići na posao.
Iako zvuči potpuno banalno…na malo dubljem filozofskom nivou…to je zaista jedino pravo rešenje…
Premor se ne može izlečiti ni sa čim drugim no sa odmorom…I to produženim…
Nema nikakve druge magije…niti čarobne pilule…
Niti mašine koja ubrzava ili usporava vreme…
Zbog toga je Vreme ubedljivo najveći I najskuplji resurs…
I to “nemoj” me podseti na čuvenog Profesora Boričića sa Medicine koji je mrtav ladan u našem udžbeniku iz patologije napisao da je najsigurnije sredstvo kontracepcije čvrsto I odlučno Ne…
Iako je to neka druga I lepša priča…
Čvrsto I odlučno ne izrabljivanju I zlostavljanju I mučeništvu je jedini siguran način da ne budemo j…
I potpuno sam svestan…da ovaj savet može iritirati…
Svakoga ko nije bogati prestolonaslednik koji može čitav život ništa da ne radi…tojest da čitav život troši nečiji tuđi rad…
I pogotovo sve one ljude koji su bez aleterantiva…
Kao što je I mene bolelo dok sam bio doktor…sa još dve hiljade istih takvih divnih I jadnih u jednoj istoj koloni sa rečicom ne ispred koja sve obesmišljava u jednoj divnoj staroj zgradi na Novom Beogradu koja počinje na B…(I ovo slovo joj je dosta…makar na mojoj stranici)…
I ne volim tom ulicom ni da prođem…
Ali u tome I jeste suština rešenja…
Mi patimo samo dok moramo…
Čim ne moramo…
Čim imamo ili stvorimo alternative (koje zaista uvek postoje) možemo birati…
A čim možemo birati…što bismo onda patili…
Rigidnost je naš problem…a ne realnost…
Ko nauči da bude fleksibilan…teško će se slomiti…
Suština je u tome da naše resurse pretvorimo u alternative koje će nam omogućiti da izađemo na zelenu granu…u našoj ličnoj realnosti…koja je uvek onakva kakva jeste…a ne onakva kakva bi bilo lepo da bude…
Stoga je za nas Obične jedino rešenje vazda bilo da ne radimo neki posao već da da nađemo svoj Poziv…
Potpuno je nebitno šta je to konkretno…
Da se usavršimo u njemu toliko da na njega možemo ići kao u kafanu…
Da se njime bavimo tamo gde za tim poslom ima potrebe…ili da ga odaberemo u skladu sa našom geografskom lokacijom…
I da postanemo jako dobri…kako bi postali skupi…kako bi mogli raditi malo…i onako kako nama odgovara…kako bismo imali vremena za kvalitetan život…I energije za isti…
A to malo je po najnovijim istraživanjima ne više od 4 (i rečima četiri) sata dnevno…pet (ponovo rečima pet) dana nedeljno…čitavih 20 sati nedeljeno…uz naravno redovne godišnje odmore…kako naše mentalno zdravlje ne bi stradalo…
Sve preko toga je već opasno…
Zamislite…
I da shvatimo da je novac ekstremno važan…samo kao medijum koji nas spaja sa nama lično vrednim stvarima…koje su obično potpuno besplatne…I da ga baš zbog toga I mudro trošimo…ne računajuči da li bi bilo baš super da nešto još imamo I sebi kupimo …već koliko sati našeg života to nešto košta…
Verovali ili ne…
Pronaći ili stvoriti alternative je uvek moguće…
Čak I ovde…
Samo zaboravite na sindikate I političare…astrologe I pozitivne psihologe…zle sile I košavu…čarobnjake I čudotvorne esencije koje vam u trenutku promene život…
Oduvek je bilo isto…
Dok Lešinari likuju zbog Suše…
Ko pita Antilope da li im se trči tamo gde vode još uvek ima…
Čitava evolucija je u stvari pronalaženje alternativa…da se preživi…
Stoga…
Odaberite mudro čime želite da se bavite…u skladu sa vašim preferencijama I kapacitetima…
Ja sam rođen da ispijam kafe po aerodromima ili po mediteranskim gradovima…I da ocenjujem kvalitet istih…posmatrajući ljude…ali me niko neće platiti za to…I to je sasvim ok…I pošteno…
Preselite se usavršeni tamo gde ste potrebni ili izaberite da se usavršite u onome što je ovde potrebno…
Takođe…potpuno sam fasciniran onim Lovcima na krabe…po onim severnim morima…I mislim da bih u tome mogao biti jako dobar…I znam da su plate ogromne…samo ne na Slaviji…
I učite neprestano…od dobrih Učitelja…
Deset hiljada sati je potrebno da postanete majstor u bilo čemu…
U vaspitavanju dece…harmonici…vožnji…kineskom…ili stripritizu…potpuno je nebitno…
I cenite sebe…kada prođe određeno vreme koje ste proveli u tom treningu…jer to niko drugi umesto vas ne može uraditi…niti će vas zaštiti…nikoga jednostavno nije briga…za vas…
U ovom surovom svetu svako trči za svojim šargarepama I beži od svojih najdubljih strahova…
Naša sudbina nije nikome posebno važna…
I osnovna premisa kapitalizma je da smo svi u potpunosti zamenjivi…
Poenta je da postanemo što skuplje I teže zamenjivi…
I da shvatimo da sebi to nismo…
Da nema drugog života…
Niti drugih nas…
Niti ima vremena…
Niti je bilo šta važnije od nas samih…
I našeg blagostanja…
Srećan vam 1.maj…
Želim vam od srca da sledeće godine ni ne primetite da je Praznik…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s