Месечне архиве: јануар 2017

Majka i sinovljevo srce

8xsybqn

Kažu da slika govori više od hiljadu reči…
Ova u meni budi hiljadu emocija…
Na njoj se nalazi Majka koja sluša Srce svog preminulog sina…koje je donirano ovoj devojci nakon njegove smrti…
Čak i u najekstremnijim situacijama…nas ne uznemirava situacija sama po sebi…već način kako na nju gledamo…
I…
Uvek postoji način da racionalno sagledamo istu…i nađemo kakav-takav Smisao…
A ko nađe „Zašto“…moćiće da se nosi sa bilo kakvim „Kako“…
To ne treba nikada zaboraviti…

Božićna čestitka

Zivot kojim smo zadovoljni je neuporedivo bolji od zivota u kome smo uspesni…
Iz prostog razloga sto se naš uspeh meri po merilima drugih…
A nase zadovoljstvo…. od strane nase sopstvene Duse, Uma i Srca…
I dzaba je coveku da zadobije i citav Svet…ako izgubi Mir…i ukoliko mu Duša nije na mestu…gde god to mesto bilo…
Stoga…
Od srca…
Mir Bozlji… Hristos se rodi!
Srecan Bozic!

Deda i Nova godina

Mala pošta na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu…

Tri šaltera…tri govornice…50 kvadrata sveukpno…

2. Januar 2017…oko dva popodne…

On ima oko 75 godina…

Ima prastari mantil…pantalone…i još starije cipele…

Ima onu kapu…što jedino penzioneri i hipsteri nose…neurednu sedu kosu…brkove…naočare sa debelim oknima…posledično orgromne oči…i džemper…koji se oblači kad, iz nekog razloga, nema više grejanja u stanu…

Ulazi u poštu…i ljubazno pita radnicu…da li još uvek rade govornice…i da li može da telefonira…

Radnica…bez trunke emotivnog investiranja…odgovara da može…

On ulazi u središnju govornicu…vrata se ne mogu u potpunosti zatvoriti…i započinje razgovor…

Priča glasno…kao i svi oni koji  baš i ne čuju dobro… tako da poštom odzvanjaju reči…

„Dobar dan…Ilija ovde…samo sam želeo da vam čestitam Novu Godinu…i da vam kažem da mi je mnogo žao…što me Niko od vas nije nazvao…da čestita…niti došao da me poseti…mnogo vas volim…živi i zdravi bili…voli vas Deda“…

Odsečno prekida…kao što smo svi nekada radili…u ono doba…skupih sekundi…

Čuje se kratak uzdah…i zvuk spuštanja slušalice na onaj metalni jezičak…

Vrata se otvaraju…

On izlazi…

Dostojanstven…kao da se ništa nije desilo…ubeđen da mi pojma nemamo kakva se drama odvijala iza nesrećno zatvorenih vrata od govornice…i pod njegovim mantilom…

Pita radnicu koliko je dužan…

Plaća…ljubazno se zahvajuje…čestita praznike i polako odlazi…

Radnica i ja gledamo za njim…zaleđeni…

Razmišljam…

Ko ga je zaboravio?

Šta li im je skrivio?

Ili nije?

Koga sam ja zaboravio?

Koga iz ovih stopa trebam pozvati… da iskažem Zahvalnost…Ljubav…ili Poštovanje…

Ima li još nade da se situacija popravi?

Srećom…pa mi imamo telefone u džepu…poruke… i mejlove…sto čuda…

Eto neke koristi i od njih…

A i tek smo na drugoj stranici…od ovogodišnjih 365…neispisanih…

Sreća pa još uvek ima sasvim dovoljno vremena da se napiše Roman koji oplemenjuje Dušu…koji je Melem za Ranu…i koji, svakoga, ko ga pročita…učini boljim čovekom…ili mu makar malo olakša…

Lampa…ili sveća…pero…ili tastatura…papir…ili laptop…su samo okolnosti…i uzgredne sitnice…

Koje ne odvajaju…dobrog Pisca…od lošeg…

Za razliku od Ljubavi…

Ona je…oduvek…Sasvim Drugačija Priča…

Novogodišnja čestitka

Prvi korak u rešavanju nekog problema je napuštanje nekih zabluda kojih smo se držali…nekih iracionalnosti…nekih olakšavajućih okolnosti…ili jednostavno rečeno nekih laži…kojima smo se tako lepo…i dugo lagali…
Na primer…
Nemoguće je smršati ukoliko ne regulišete ishranu…
Nemoguće je zaraditi novac od kladionice…
Nemoguće je zaspati na silu…
Nemoguće je naći momka u sopstvenoj kući…
Nemoguće je položiti ispit bez učenja…
I tako dalje…i tako dalje…
Generalno…nemoguće je dobiti drugačije Ishode..u emocijama ili ponašanju ili stanjima u kojima se nalazimo…ukoliko ne promenimo Uzroke…tojest mesto gde se oni stvaraju i gde nastaju…
A to je uvek naša Glava…i naš Način Razmišljanja…
Realnost je samo Pozornica na kojoj nastupamo…
Referentni Okvir u kome svetlimo…
Napuštanje pogrešnog načina razmišljanja…tj laganja samog sebe…je najbolja stvar koju možete uraditi…
Ekstremna olakšavajuća okolnost…za Vas…
Možda je to upravo i taj Prvi Korak…(„kojim započinje i put od hiljadu milja“)…
I to će vam omogućiti da vaša želja postane cilj…
A ko ima cilj…može lakše da napravi plan…
Ko ima plan…zna gde, kada, kako i koliko treba da uloži volju, trud, odricanje, napor…
I te ljude uspeh posle lako nađe…
Jednostavno idu u istom pravcu…
Kažu da 1. Januara…treba nešto započeti…
Pa…
Molim lepo…
izvolite…
I…
Srećno vam bilo…
Želim vam od sveg srca Zdravlje…Slavlje…i Srce Lavlje….
I 2017. Ozbiljno Širokih Osmeha…