Deda i Nova godina

Mala pošta na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu…

Tri šaltera…tri govornice…50 kvadrata sveukpno…

2. Januar 2017…oko dva popodne…

On ima oko 75 godina…

Ima prastari mantil…pantalone…i još starije cipele…

Ima onu kapu…što jedino penzioneri i hipsteri nose…neurednu sedu kosu…brkove…naočare sa debelim oknima…posledično orgromne oči…i džemper…koji se oblači kad, iz nekog razloga, nema više grejanja u stanu…

Ulazi u poštu…i ljubazno pita radnicu…da li još uvek rade govornice…i da li može da telefonira…

Radnica…bez trunke emotivnog investiranja…odgovara da može…

On ulazi u središnju govornicu…vrata se ne mogu u potpunosti zatvoriti…i započinje razgovor…

Priča glasno…kao i svi oni koji  baš i ne čuju dobro… tako da poštom odzvanjaju reči…

„Dobar dan…Ilija ovde…samo sam želeo da vam čestitam Novu Godinu…i da vam kažem da mi je mnogo žao…što me Niko od vas nije nazvao…da čestita…niti došao da me poseti…mnogo vas volim…živi i zdravi bili…voli vas Deda“…

Odsečno prekida…kao što smo svi nekada radili…u ono doba…skupih sekundi…

Čuje se kratak uzdah…i zvuk spuštanja slušalice na onaj metalni jezičak…

Vrata se otvaraju…

On izlazi…

Dostojanstven…kao da se ništa nije desilo…ubeđen da mi pojma nemamo kakva se drama odvijala iza nesrećno zatvorenih vrata od govornice…i pod njegovim mantilom…

Pita radnicu koliko je dužan…

Plaća…ljubazno se zahvajuje…čestita praznike i polako odlazi…

Radnica i ja gledamo za njim…zaleđeni…

Razmišljam…

Ko ga je zaboravio?

Šta li im je skrivio?

Ili nije?

Koga sam ja zaboravio?

Koga iz ovih stopa trebam pozvati… da iskažem Zahvalnost…Ljubav…ili Poštovanje…

Ima li još nade da se situacija popravi?

Srećom…pa mi imamo telefone u džepu…poruke… i mejlove…sto čuda…

Eto neke koristi i od njih…

A i tek smo na drugoj stranici…od ovogodišnjih 365…neispisanih…

Sreća pa još uvek ima sasvim dovoljno vremena da se napiše Roman koji oplemenjuje Dušu…koji je Melem za Ranu…i koji, svakoga, ko ga pročita…učini boljim čovekom…ili mu makar malo olakša…

Lampa…ili sveća…pero…ili tastatura…papir…ili laptop…su samo okolnosti…i uzgredne sitnice…

Koje ne odvajaju…dobrog Pisca…od lošeg…

Za razliku od Ljubavi…

Ona je…oduvek…Sasvim Drugačija Priča…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s