Po ovakvom vremenu…
Knez Mihajlovom seta po mojoj slobodnoj proceni oko pet hiljada ljudi…
Potpuno razlicitih…
I sasvim istih…
Sa generalno slicnim zeljama…
A dijametralno suprotnim problemima…
I potpuno istim spektrom osecanja…
A razlicito polarisanim raspolozenjima…
Neko je smrtno anksiozan oko polozaja separea na vecerasnjem splavu…i eventualnim pogledom na nju…pored njega…
Neko je ludo srecan zbog pasulja preteklog od cetvrtka koji je tek danas pravi…kad je odlezao…iako je meso odavno pojedeno…
Neka razmislja da li je vreme za servis silikona i da li je odabrana velicina adekvatna…potpuno nesigurna…
Neka razmislja kad je bese zakazan sledeci turnus hemioterapije…i kako je lepo sto od jutros nije povracala…potpuno raspolozena…
Jedan je depresivan jer ga manekenke vise ne ispunjavaju…kokain ne radi…
Drugi je manican jer je sedeo pored Nje na predavanju i pozajmio joj list papira…
Visok i lep razmislja kako ga posao izjeda i zarobljava…i kako je dzaba sav novac…ako nema vremena da bude srecan…
Nizak i ruzan razmislja kako bi kada bi prosao na onom konkursu povratio samopouzdanje i veru u sebe…i kako bi konacno mogao sa ponosom da se pogleda u ogledalu…
Puno zamisljenih ociju…
Naboranih cela…
Poneki osmeh…
Zivot vazda isti…
Stalna promena…
U glavi mi odzvanja takeaway note sa proslonedeljnig predavanja “ da ne vidimo zivot onakvim kakav on jeste, vec onakvim kakvi mi jesmo!“…
I kako sve zavisi od perspektive…
Od uravnotezenosti…
Od prioriteta…
Od postavljanja stvari na odgovarajuca mesta…koje zasluzuju na Celozivotnoj a ne na trenutnoj Skali…
Jer nismo vise deca i Ne Mora nam se svaka zelja ostvariti…
Ne mora biti volja nasa…
To nigde nije zapisano…
To su samo zelje…
I pravilan odabir…tj. smanjivanje apsolutnog broja istih…
Ta Mudra Skromnost…je mozda i jedini put ka zadovoljstvu…i sreci…
Jer zasto mislimo da ce nas nesto novo usreciti ako ni sa ovim sto imamo nismo srecni?