Jedna od boljih osobina koju bi zrelost trebala da nam donese je sposobnost da kazemo NE…a da ne mislimo da cemo zbog toga pasti u necijim ocima…
I sposobnost da kazemo DA…a da nas nije briga sta ce o nama misliti drugi ljudi…
To je nesto sto se zove licna autonomija i stice se stalnim razvojem i rastom nase licnosti…
Nazalost retki su oni srecnici koji to mogu negde procitati i na tudjem primeru nauciti…
Uobicajan nacin sticanja gore pomenutih sposobnosti su greske u odlukama koje smo ranije pocinili…
Licno iskustvo je najbolji univerzitet…samo je skolarina ponekad skupa..
Vazno je da covek ceni sebe…svoje vreme…svoje raspolozenje…svoju energiju…svoja ljudska prava…
Da ispostuje svoj sistem vrednosti…
A sta ce „reci ljudi“…ionako mnogo vise zavisi od njihovog sistema vrednosti i licnog interesa…
No od realnosti…
Ponekad je ultimativni uspeh biti „skot“ ili „kurva“…
Neke epitete vala treba i zasluziti…i ponosno ih nositi…iako su nominalno pogrdni…oni u stvari nose pozitivnu konotaciju…
Jer…
U obrnutom sistemu vrednosti…pozitivno je u stvari ono sto je negativno…
I neuporedivno su cestitiji i ispravniji ono dvoje, gore pomenutih, od npr „onog „dobrog“ kod koga sve moze i sto na sve pristaje“ i „one „fine“ sto ceo zivot trpi i pati da bi svima udovoljila“..
Sustina je vazna…forma je bitna…samo kratkovidim…