Месечне архиве: јануар 2016

(Ne)uvređeni mudrac

NEKO VAS JE UVREDIO?

U stvari neko je samo pokušao da vas uvredi…a prava je sreća što jedino vi odlučujete o tome tj. vi morate dati dozvolu da bi vas neko uvredio…
Pročitajte kratku pričiću koja sledi…

„Jedan veliki mudrac, hodao je jednoga dana putem prema nekome selu. Nosio je štap i prosjački ćup, a odeća mu je bila odeća lutajućeg isposnika.

Putem je naišla grupica razuzdanih seoskih mladića. Ugledavši isposnika, naumili su sebi prirediti zabavu. Opkoliše ga i počeše častiti psovkama i ružnim rečima. Podrugivali su se njegovoj odeći, tome što je bio bosonog, i što je bio prosjak. Izvikivali su najpogrdnija imena za takvu vrstu ljudi.

Mudrac se nimalo nije uznemirio. Sa smeškom je slušao izlive pogrda na svoj račun. Naslonio se na jedan kamen, i kao da je uživao u predstavi. To je još više razbesnilo mladiće. Sipali su na njega otrov svih mogućih uvreda. Mudrac nije odgovarao na reči. Seo je na kamen, i spokojno se smešio.

Naposletku se mladići umoriše. Potrošiše svu zalihu ružnih reči. Zaćutaše. Gledali su mudraca, čekajući da i on nešto kaže. On ih upita:

„Jeste li se nadovoljili? Je li vam vređanje mene pričinilo zadovoljstvo? Ako jeste, onda sam i ja zadovoljan.“

„Psovači su se zbunili. Očekivali su sve drugo osim ovakvoga stava. Hteli su izmamiti iz mudraca neku reč napada, ili bar odbrane. Upitaše ga:

„Šta, zar se ne osećaš ismejanim, pogođenim, popljuvanim? Zar ti ništa nije zasmetalo i zar te ništa nije uvredilo za poslednjih pola sata?“

„Objasniću vam zašto me niste uvredili“ – mirno će mudrac. „No, najpre mi odgovorite na pitanje: šta biva sa pismom, koje je upućeno određenoj osobi, a ta ga osoba ne želi primiti?“

„Kako, šta biva?“ – zažagoriše mladići. „Pismo se vraća onome ko ga je poslao.“

„Izvesnoj osobi neko je donio dar, ali dar je dotična osoba otklonila. Recite mi, šta biva sa darom, koji osoba odbije da primi?“ – nastavi mudrac.

„Glupoga li pitanja!“ – uzrujaše se mladići. „Dar u tome slučaju ostaje darovatelju, kome li drugome?“

„Na isti način biva i s rečima, koje ti neko uputi, a ti ih ne primiš: one se vraćaju pošiljaocu. Ja nisam prihvatio vaše reči. One su se zbog toga vratile vama.“

Šah i poker

Negde sam pročitao da je šah igra koja je najpribližnija životu samom…
Figure…planiranje poteza…pravila…donošenje odluka…žrtvovanje…itd…
Ja se u principu sa time ne slažem…
Možda u nekom utopijskom sistemu…
U realnosti…i danas…ne…
Iz prostog razloga što u šahu uvek pobeđuje onaj koji je bolji…pametniji…onaj koji je više vremena posvetio učenju te drevne veštine…
Matematičari takoreći…
U životu često ne bude tako…
Možda je pravilo uspeha upravo i obrnuto…
Zbog toga i mislim da je u stvari poker igra najpribližnija životu…
Jer u pokeru pobeđuju oni koji su najhrabriiji…oni koji su najmudriji…oni koji su lukavi…oni koji u pravom trenutku odrade pravu stvar…iskoriste priliku…oni koji su spolja hladni…iznutra oganj…oni koji znaju da blefiraju…koji se snalaze…na bilo koji način…oni koji veruju u sebe…ponekad i oni koji su srećniji…
Hazarderi…
Jer…nije suština pokera u tome kako ćeš odigrati kada imaš dobre karte…već baš suprotno…od suštinske važnosti je kako ćeš odigrati kada imaš loše karte…kada nemaš sreće…a partija se zahuktala…
Tako je i u životu…
Na muci se poznaju junaci…
Kako živimo sa dvojkama i sedmicama…to nas i određuje kao čoveka…
To je prava slika našeg karaktera…
jer kečeve će naplatiti maltene svi….

Badnje veče

Prvi korak u rešavanju nekog probelma je napuštanje nekih zabluda kojih smo se držali…nekih iracionalnosti…nekih olakšavajućih okolnosti…ili jednostavno rečeno nekih laži…kojima smo se tako lepo…i dugo lagali…
Na primer…
Nemoguće je smršati ukoliko ne regulišete ishranu…
Nemoguće je zaraditi novac od kladionice…
Nemoguće je zaspati na silu…
Nemoguće je naći momka u sopstvenoj kući…
Nemoguće je položiti ispit bez učenja…
I tako dalje…i tako dalje…
Napuštanje pogrešnog načina razmišljanja…tj laganja samog sebe…je najbolja stvar koju možete uraditi…
Ekstremna olakšavajuća okolnost…
Možda je to upravo taj prvi korak…(„kojim započinje i put od hiljadu milja“)…
I to će vam omogućiti da vaše želje postanju cilj…
A ko ima cilj…može lakše da napravi plan…
Ko ima plan…zna gde, kada, kako i koliko treba da uloži volju, trud, odricanje, napor…
I te ljude uspeh posle lako nađe…
Jednostavno idu u istom pravcu…
Kažu da na Badnje veče…treba nešto započeti…
Pa…
Molim lepo…
izvolite…
I…
Srećno vam bilo 🙂

EKG

„Ukoliko nema uspona i padova u tvom životu…to znači da si mrtav“
EKG….jedan od znakova života…tzv. vitalnih parametara…neophodnih da bi se neko smatrao živim…
Žvrljotina na papiru koja toliko znači…
Sve ili ništa…
Crtež koji ponekad određuje da li je potrebno da se reanimacija nastavi…na dobar ili loš način…
Savršeno jednostavan….u reprezentaciji postojanja života…
I jednostavno savršen…u reprezentaciji životne dinamike…
Živ si…
Pa šta onda hoćeš?…
Idemo…
Jovo…nanovo…
Priča starija nego vreme…
Gore…dole…
Od iskona…ne može drugačije…
Taj put su ljudi milenijumima uvežbavali…
To i treba prihvatiti kao datost…kao prirodni zakon…
Očekivati horizontalni put u životu je…u najmanju ruku…iracionalno i samo-osujećujuće…
I zašto se onda sekirati što je baš naš vertikalni egzodus krenuo…
To je sve tako normalno…očekivano… i uobičajno…
I gori su se snašli… što mi ne bismo…
Jedino od čega nikad ne trebamo odustati je … staro dobro…kočenje pri vrhu…i trk na dnu…