Noćni prevoz

Sećam se…pre jedno par meseci…u povratku sa neke proslave…dospeh na Zeleni Venac…da sačekam stari dobri noćni prevoz…
Odavno nisam bio tu… i to radio…a svojevremeno sam bio redovan…
Pamtim i čuvenog pijanog konduktera iz 75-ce…koji ne naplaćuje sirotinji (tj. studentima…tj meni)…jer mu ovi bogatiji vraćaju neotkucane karte…i tako u krug…
Potpuna ravnoteža i blagostanje…
Iako mi je stražnjica uglavnom visila napolju…sve je bilo potaman…
Ili sam ja bio mlađi…i bolji…i mnogo manje mi je trebalo…
Elem…
Stojim ja tako i čekam čuvenih 2 i 10 da naiđe sledeći noćni u mom pravcu…
I posmatram kolege na stanici…
Pijanac…koji samo tu sedi…u principu neće on nigde…ali među nama ne privlači pažnju i može da drema…do sledeće doze…
Dva ortaka…brutalno frendzonovana te večeri…pokušavaju da spasu šta se spasti može…nakon što su nedeljni džeparac spucali na drugarice…koje nikada neće dodirnuti…onako…kako bi želeli…
Intelektualac….sa aktovkom…i mantilom…možda sa nekog uzadludnog…slaboplaćenog…ponižavajućeg posla…bez radnog vremena…možda od neke…mlađe…negovanije…gore…žene…žuri ka svom mudro prenesenom genetskom materijalu…i drugoj polovini istog..u svoj skromni…dosadni…dom…
Par metalaca…bučno raspravljaju koji je bend alternativniji…uz dvolitarku…
Odozdole…iz Savamale…dva ortaka…polako pušta euforija…ionako veštački uzrokovana (da ne kažem unesena u organizam)…i zamenjuje se autentičnom prazninom…koja je tu…pa tu…
i na kraju…malo podalje…
Primećujem…dve studentkinje…više brucoškinje nego apsolventi…
Njihovi osmesi obasjavaju noć…
Mlade su…bezbrižne…vraćaju se iz grada…a novac za taxi ( ta poslednja crvena) je potrošen na nešto što je verovatno noćas na njima…parče tkanine…ili sjaj…ili miris…ili to jedno piće u onom klubu…nebitno…
Prioriteti se moraju znati…
Posmatram kako im bukvalno svaki XY koji silazi iz pravca Sremske prilazi i pokušava da započne komunikaciju…
Kako ih smaraju…nepristojno dobacuju…
Razmišljam…koliko su nebezbedne tu…šta bi sve moglo da im se desi…
I pravim mentalne zabeleške ukoliko ja budem imao ćerke…
U tom trenutku…pažnju mi odvlači pomešani zvuk nekoliko hiljada kubika i trenutnog NO 1 turbo folk hita…koji nadire iz tunela…
Crni audi…birane tablice…crne felne….lep…kao iz samog pakla…
Staje na semaforu…
Napred…dva „zajebana“ momka…40-tak godina…kratka kosa…gruba lica…brzi…neustrašivi…egzaltirani…besmrtni…
Na zadnjem sedištu vršnjakinje gore pomenutih studentkinja…
Nešto manje garderobe…nešto više podočnjaka…ali sličan osmeh…
Razmišljam…
Koje od njih su srećnije?
Koje su bezbednije?
Koje kakav život čeka?
I čime bih voleo da se moje eventualne ćerke vraćaju iz grada?
Nisam pametan…
Audijevi airbegovi ne štite od belog…
Noćni ne ide brzo…pa u njega uspeju da stignu… svi pijani…drogirani…napaljeni…frustrirani…likovi koji su te noći izašli…
Opet…jedino je stakleno zvono…siguran put da upropastimo svoju decu…jer pored korenja…i funkcionalna krila su im nephodna za život…
Ne znam…
Možda sam prestario za noćni…
A možda dobijem sinove…
Oni se ionako u grad ispraćaju uz rečenicu „samo molim te nemoj da pogineš“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s