Zasto vecina ljudi svoju uspesnost meri tako sto poredi svoja dostignuca sa dostignucima drugih ljudi?
Jedini ispravan nacin pomocu koga bismo mogli da uporedimo uspesnost i vrednost izmedju dvoje ljudi…a da to bude tacno i posteno…je da oni…do trenutka merenja…imaju potpuno istovetne zivote…bukvalno potpuno istovetan svaki prozivljeni trenutak…od oplodjenja jajne celije do trenutka merenja…da imaju istu genetiku…isto poreklo…pedigre…primarnu porodicu…rodjake…detinjstvo…igranje…obrazovanje…prijatelje…ljubavi…iskustva…prilike…i mogucnosti…
Samo tada bi mogli…u jednom trenutku…da podvucemo crtu…i da vidimo…ko se kako „snasao“…
Sve ostalo su „babe i zabe“…
I neuporedive stvari…
Tako da…
Treba na minimum svesti uporedjivanje sa drugim ljudima…i „merenje“ spram njih…
Jer je svaki…tako dobijeni rezultat…unapred pogresan…
Jedino sa cime bi se trebali uporedjivati…smo mi sami…juce…