Ranjeni Dečak

Kad god se budete jako zabrinuli oko nečijeg negativnog mišljenja i lošeg utiska o vama…
Voleo bih da se setite mog dobrog druga koga prosto obožavam i koji je generalno jedan sasvim divan momak…koji je bio toliko povređen odbijanjem od strane njegove tadašnje simpatije…nesrazmerom između enormno uloženog truda i vremena i prosto minimalne satisfakcije zauzvrat…i neodlaskom večeri u željenom pravcu da je hotelu u kome je rezervisao sobu za njih dvoje ostavio veoma nisku recenziju…
U smislu sve je dobro kod vas ali nije to to…nisam zadovoljan atmosferom… 🙂
Kakav spektakl muške sujete…krhkog ega…nestabilnog samopouzdanja i kompleksa…
Prosto presmešno…
Ali ljudski…
I toliko pogrešno…da je čak u neku ruku i simpatično…
Mišljenja drugih jako često više govore o njima samima…i njihovom trenutnom stanju…
Nego o nama samima…
A za hotel ne brinem…
Ukoliko se budu jako trudili…razvijali…i napredovali…
Nakupiće se dovoljan broj „normalnih“ gostiju…
A ne ovih mojih Ranjenih Dečaka…
I na tom uzorku…sve će doći na svoje…
Što će svakako destiti i mom drugu ukoliko se i on sam okrene sebi…shvati da je sasvim ok da ga neko neće…da to ništa suštinski ne znači…i krene puno da se trudi na poljima koja su njemu lično jako važna…postane najbolji frajer u gradu…usavrši svoju Igru…i nastavi da pokušava…sa sve boljim i boljim devojkama…u sve boljim i boljim hotelima…
Čuvajte se Hiltoni…
Stižemo… 🙂
Prosto je…
Mišljenja drugih nam ne mogu ništa…
Ukoliko im mi to ne dozvolimo…
Ali mogu postati jako dobra motivacija da se dugo i puno trudimo u toj zaista i jedino važnoj Trci…koja je uvek unutra…
A to je da mi svaki dan budemo za mrvicu bolji…
Uostalom ništa i nije privlačnije od ljudi koji su jako sigurni u sebe…
A to saznanje još niko nikada nije našao van sebe…
Tako što ga je neko zavoleo…
I rekao mu da valja…
Već uvek u sebi samom…
Tako što je sam sebi počeo sa se sviđa…
Nakon svog tog vremena i truda koje je uloženo da bi se tako nešto postiglo…
Tako da…
Dobri moj Druže…
Nek’ si ti nama muški poginuo…
I to treba znati i moći…
Ma hajde…
Nije život jedna žena…
Nek’ je njoj sa srećom…
A mi ćemo se postarati za našu sopstvenu…
I ima sve da gori od lepote i radosti…
Sećaš se kad su nas one godine oni prepotentni i previsoki momci naduvali trideset razlike…u onom četvrtfinalu…
Pa smo celo leto trenirali kao potpuni manijaci…od jutra do mraka…
I dogodine puni samopouzdanja kidisali na Titulu…prosto ih preletevši…
Jedva čekam tvoje nove Dogodovštine…i Noćne Avanture…
Mada će nam i ova biti beskrajni šlagvort za zezanciju…
Do kraja života…
Koliko sam i planirao da sedimo zajedno i umireno od smeha…
Ono naše…
Izdrži Legendo… 🙂
Voli te brat!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s