Iako nas ponekad i naš mozak…naš stomak…i naše donje particije dobro vode kroz život…
I iako bi se sam Albert Elis…tvorac REBT-a…i virtuoz u racionalnom načinu sagledavanja sveta…prevrtao u grobu da ovo pročita…
Apsolutno nikada nisam pogrešio kada sam se vodio jednom jedinom orijentacijom…
Kada god sam slušao srce…
I to ne na onaj detinji način…
Kako se želi i voli krempita…igračka u izlogu ili neka slatka simpatija iz škole…
Već na onaj suštinski orijentir u grudima…
Onaj sjajni osećaj kada se u grudima sve smiri…
I kada je u duši sve lepo…lako i dobro…
Kada je lako smejati se…
Kada se većina stvari lako dogovora u pogledu…
I sasvim je jednostavno vinuti se u lakoću postojanja i uživanja na ovom svetu…
Sa nekim ljudima je to veoma lako postići…
Da ne kažem potpuno logično…i prirodno…
Hemija uvek odradi svoje…kada se odgovarajući sastojci približe…
Dok sa nekima…iako će se pomenuta tri dela nas…sa početka teksta…jako upirati da nam objasne da grešimo…naravno iz svoje lične koristi…svog načina gledanja na svet…i svojih pravila i sistema vrednosti…
To jednostavno nikada nećemo moći da imamo…sa nekim drugim ljudima…
Stoga…
Praštaj Elise…
I nek’ ti je laka zemlja…
I hvala na tome što si mi promenio život…
Kao i mnogim našim klijentima i pacijentima…
Ali uvek…
SLUŠAJMO SRCE!
Kada bi nas više počelo tako da živi…
Ovaj svet bi postao pravi pravcati Raj…
I možda nam stručna pomoć ne bi ni bila toliko potrebna…