Aerodromi nemaju nikakav problem sa ljudima koji kasne…
Niti ih zanimaju njihovi razlozi…objašnjenja i alibiji…
Niti to kakvi su oni kao ljudi…kakve su im crte ličnosti i navike…
Oni imaju vrlo jednostavna pravila…
Dođji brate tad…ostavi prtljag tu…i stani ispred aviona tad i tamo…
Ako ne stigneš…ništa lično…više sreće drugi put…
S druge strane…
Neki ljudi će uvek kasniti šta god se s njima dogovorili…
To može biti privatni odnos ili poslovni…
Potpuno je nebitno…
Jednostavno ih nikada neće biti tu u dogovoreno vreme…
I to je svakako njihovo pravo…
Neki od njih će kasniti samo kod nas…a nikad na aerodrom…što dosta govori i o njima…ali ipak za nijansu više o nama…o tome koliko koliko smo im važni…koliko poštuju to što zajedno radimo…i koliko im je do toga sveobuhvatno i stalo…
Dok su neki jednostavno nepopravljivo neodgovorni i neorganizovani…što je opet svačije neotuđivo ljudsko pravo…dok god je na njihovu ličnu štetu…
Naše je da budemo k’o Aerodromi…
Pogotovo u poslovnim odnosima…
U privatnim još i možemo sebi dopustiti nekog VIP-ovca sa posebnim beneficijama i pravima…ukoliko je taj neko zaista i zaslužio taj status…
Eno Panelopa dočeka…
Stiže Odisej baš kad je i trebalo…
Vrlo je jednostavno…
I zaista nema puno boljih izreka od…
Fool me once…shame on you…
Fool me twice…shame on me…