Siguran način da vam neka pesma dosadi i da počne jako da vas nervira je da je stavite kao zvono na svom telefonu…
Ili ne daj Bože budilnik…
Za par meseci će vam se potpuno sigurno smučiti…
Jer prosto je…
7 od 10 poziva koje dobijamo su najčešće neprijatni…dosadni…ili uznemiravajući…
I budilnici nam najčešće zvone da nas bude za posao i neke glupe obaveze a retko kada za neka putovanja i provode koje smo dugo čekali…
I onda se čudimo što se ljudi razvode…
Brak je dobro zamišljen kao koncept ali je malčice drukčije u praksi…
Kad život udari svom svojom silinom jako je teško održati elan…
A obaška što mnogi ljudi ne mogu ni sebe da smisle…a kamoli svoje bezvezne živote…pa kako će onda nekoga ko im je stalno tu…ko stalno svedoči njihovoj nemoći i nesreći…
Ne bih ovde trošio slova o sasvim nekompatibilnim ljudina koji su iz još gorih pobuda ušli u brakove ili o teškim patologijama od kojih treba bežati kao đavo od krsta…
Razvod je tu Bogojavljenska Vodica nakon koje može biti samo bolje…
Osim naravno…
Ukoliko nismo toliki srećnici da imamo posebnu melodiju za Nekog Svog na telefonu…
Nekoga ko obično javlja dobre vesti…
Ili makar loše lako uvija u oblandu nade…saosećanja…podrške i pametnih rešenja…videti pod „sve ćemo mi to zajedno“…
Ili zasmejava…
Ili bodri…
Ili hvali…
Ili ugađa…
Ili kaže „a šta kažeš do skoknemo večeras do Mora…da trešti ona naša muzika kroz spuštene prozore od kola…da pijemo vino…i da se kupamo posle goli…ko nekad…hajde…baš nam treba Malo Onog Našeg“…
Nekoga na koga ste ponosni što je vaš…
I srećni što je od svih sedam milijardi ljudi na ovoj planeti odabrao bas vas da zove…
Nekoga koga je najbolje i nakraće definisao dobri Đole sa onom svetom triologijom – „Ljubavnica…Saborac i Moj Najbolji Drug…“
Ta Melodija je sasvim bezbedna…
I treba je čuvati za tu pravu osobu…
Verujte…
Ništa vam neće toliko prijati…
Niti toliko dušu grejati…
Niti oči smešiti…
Od tih par slova na ekranu…
I nekoliko dobro poznatih taktova nakon kojih znate da sledi Radost…