Briljantni Irvin Jalom kaže da je za oporavak u procesu tugovanja nakon gubitka nekoga koga smo jako voleli najbitnije da kako tako prođe ta prva godina…od kada taj neko više nije sa nama…
Sva četiri godišnja doba…
I svi oni važni datumi koje smo provodili sa tom osobom…
Rođendan…
Godišnjica…
Božić…
Uskrs…
Nova godina…
Da se obiđe jedan krug…
Ovaj put bez tog nekoga koga smo jako voleli…
I to je definitivno tačno…
I posle obično bude lakše…kako tako…
Razmišljam…
Koliko smo samo blagosloveni mi koji imamo tu godinu pred sobom…
I sve te datume…
I trenutke…
Sa nekim koga jako volimo…
Još uvek…
Bože…
Kakva je to samo privilegija…
I koliki je to potencijal…za uživanciju…radost i slavlje…
I ima li uopšte većih srećnika na svetu od nas?