Stara dobra…
Ne prelazi jelen preko puta…
Već put prelazi preko šume…
Nisu deca kriva…što postanu loši…nesrećni…oštećeni…neshvaćeni…i nevoljeni ljudi…
Već roditelji koji ih nisu naučili…čuvali… inspirisali…i voleli…
Ne može Jaje biti krivo što nije iždžigljalo…
Ako ga Koka ne zarezuje dva posto…
I kao što sam potpuno fasciniran onim zelenim mostovima preko auto puteva koje možete videti u uređenim zemljama…koji omogućavaju svima da idu svojim poslom…i ljudima i životinjama…bez mogućnosti za incident…
Tako i čvrsto verujem da postoji mogućnost da izgradimo Puteve kojima će ići Nevoljeni i Nesrećni Ljudi…
Da ih ne gazimo…
I ne čudimo se kad nam zbunjeni…nesnađeni i prepadnuti izlete pred farove…
Nije to njihova krivica…
Mnogo je tesko orijentisati se u mraku potpunog nerazumavanja i bez ičega za šta bi se mogli uhvatiti…
Kakvi crni novci…
Ukoliko smo bili voljeni kad deca…
Većeg bogatstva…i bolje startne pozicije za život jednostavno nema…
I imamo na čemu biti zahvalni…
Mnogo bi bolje i ljudskije bilo da im obezbedimo prostor i atmosferu gde će biti bezbedni…
Gde će moći da se oporave…
I naviknu na normalno…lepo i dobro…
Ako ni zbog čega drugog…samo zbog toga što smo to mogli biti mi…samo da nismo ovoliki srećnici…
A možda…
Kada jednog dana shvate da se još nije rodio čovek koji ne zaslužuje da bude voljen…
I da je prvi udah po rođenju sasvim dovoljna kvalifikacija za tu titulu…
A da su sve ostalo samo okolnosti i trivijalnosti…
Da i jednog dana budu sasvim dobro…
I da budu srećni…
U razdraganom i bezbrižnom galopu po nekoj njihovoj Šumi…
Za šta su svi Jeleni prosto i stvoreni…