Gorštaci

Siguran sam da su svi ti restorani sa Michelinovim zvezdicama čarobni…i da ih apsolutno sve treba obići…ali ja sam pomalo starinski tip…i čvrsto verujem da…makar što se hrane tiče…baba uvek zna bolje…
Mada…
I za ostale stvari je često u pravu…
Jer…
Sigurno ste već čuli onu staru da ko ne sluša babu…posle mora na psihoterapiju… 🙂
I tako…
Dok sam se noćas naslađivao u ovoj bogovskoj hrani…smišljenoj da brzo i jako prehrani gladnu čeljad a da u sebi ne sadrži ništa skupo…niti bilo šta čega nema u ovim krajevima…shvatih da smo u to gluvo doba noći…u restoranu samo nas četvorica…
Pospani kamiondžija…sa dušom u nosu…dve zapaljene cigarete…i litrom kafe u šolji ispred sebe…
I njih dvojica…
Dobroćudni Gorštaci…
Rumeni i zdravi…
Ljudi od sorte koja je lepa kad se nasmeši…
Sa velikim…dobrim i toplim očima…
I podlakticama koje bi me verovatno iznele za kragnu sve do Kolašina bez ikakavih problema…
I s obzirom da je u restoranu bila potpuna tišina…
Pažnju mi privuče galama za gorštačkim stolom…
Pomislih da je svađa u toku…
A onda shvatih da je u pitanju staro dobro prijateljsko ubeđivanje…
„Uzmi ovaj novac…zaslužio si…to je tvoje…mnogo si nam pomogao danas“…reče prvi…
„Ma nemoj…a zimus kad je onaj sneg napadao…kad si pošao po veterinara…i spasao mi moju Milkicu…eno je i dalje…znaš kakav nam je sir dala ove godine…duša moja…svu decu mi je ishranila“ brecnu se drugi…
„A no što ću…moramo se pomagat’…tako je ovde bilo vazda…ko će ako mi nećemo“…
I nekako se dogovoriše…
Dupla loza je sasvim izmirila dug…
Do nekog sledećeg dobročinstva…
I novog kruga muke…i dobrih dela…
I pomislih kako je možda pravo vreme da ponovo normalizujemo ljubaznost…pomaganje i prijateljstvo…
Onu lepu i iskonsku dobrotu…
Da normalizujemo normalnost…koliko god to rogobatno zvučalo…
Zato putovanja i služe…
Da vidiš kako ljudi izgledaju…kako misle i kako žive…
I da odlučiš šta ćeš poneti kući sa sobom…
I ubaciti u svoj stil življenja…
Da izabereš šta će ti oplemeniti Dušu…
Bilo je za ovaj vikend toliko toga za probrati…
Ali nekako mislim da znam šta ću…
Hvala Ljudine…
I živeli…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s