Potrudi se i uživaj

Ako mi je nešto pomoglo u životu…to je bio onaj trenutak kada sam iskreno i pošteno shvatio i priznao sebi koja je to moja uloga i koliki je moj udeo krivice u mojoj sopstvenoj patnji…
I gde sam sve ja lično pogrešno skrenuo da bih se našao u životnoj poziciji…koja je u jednom trenutku bila…da tako eufemistički kažemo…zaista katastrofalna…
Pa potom…
Da nema crvenog tepiha…
Niti surovije vrste od Homo Sapisensa na ovoj planeti…
I da je ta surovost i mene kad tad morala potkačiti…
Pogotovo na predelima od Krvi i Meda…
Što bi baš meni prvome u istoriji sveta bilo lako?
Ma hajte molim vas…
Pa kad je to ovde i bilo?
Pa onda…
Da niko neće doći da me spasi…
I da ću i ja verovatno imati sasvim loš i nesrećan život…kao i većina ljudi oko mene u tom trenutku…ukoliko nešto drugačije ne preduzmem…
Ali da nisam ni ja baš za bacanje…
Ukoliko se skoncentrišem…zamislim…pa konačno nešto smislim…napravim plan…upregnem svoje Mazga Super Moći…i potom prevrnem Nebo i Zemlju naopačke da bih ga ostvario…i uspeo da istrajem u toj borbi do svojih ciljeva…bez obzira na sve…
A onda mi se iskristalisalo…
Da je ponekad najveća nega sebe uraditi nešto što te najviše mrzi…što te najviše boli…što je najneprijatnije…i čega se najviše plašiš…ako je to trud koji je neopohodan da bi se uplovilo u vode dugoročnog hedonizma…
A u tim vodama je onda lako navući se na stalnu borbu…trud…i prilagođavanje…
Na tu istinsku negu sebe…
Jer su Sinekure od prethodnih muka već uveliko tu…
I neki prethodni uloženi trud je već počeo da se isplaćuje…
Pa što se onda ne bismo i nagradili…
Pa zaslužili smo…
I život će vremenom postati lep…
A što je još važnije…i naše Baterije će biti iznova i iznova napunjene do vrha…
Što se onda ne bismo ponovo potrudili?
Još jače…i duže…i više?
Što nam onda život ne bi postao još lepši?
Onaj ko sebi obezbedi životu poziciju i tu neviđenu privilegiju da njegov sopstveni uloženi trud počne da mu se isplaćuje…
I potom sebi priušti sasvim zaslužena zadovoljstva…nakon što je dosegao neku novu visinu u svojim ostvarenim ciljevima…
Taj je prešao igricu…
Ko zavrti taj perpetuum mobile…
Njemu je zaista samo nebo granica…
Svi srećni ljudi koje poznajem su u stvari samo navučeni na Vožnju na toj Vrtešci…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s