Shvatio sam da sam potpuno poremećen onog trenutka kada sam jutro nakon specijalističkog seo za kompjuter…otišao na sajt medicinskog fakulteta i počeo da tražim šta je potrebno od dokumenata da bi se upisala supspecijalizacija…
Sreća pa psihoterapija i rad na sebi puno pomažu…
Pa ponekad mogu da zastanem…
Pa da postavim sebi suštinsko pitanje…“Alo brate…koj’ ti je?“…
I da krenem u smeru razuma…
Zdravog razmišljanja…
I duše…
Ne trebaju meni nove titule i knjige…
Makar ne ove godine…
Treba mi više ovakvih Pogleda…
I Jutara…
U kojima ništa ne moram…
I nemam neki plan…
Osim da uživam…
I da veselim svoju Dušu…
Neviđena je sreća da je makar u mom pozivu to i najbolji put da postanem bolji stručnjak…
Mada će retko kome štetiti…