Uvek sam voleo onu Duškovu koja kaže da… „Ko ume da se raduje, ima i čemu da se raduje. Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi a lepo o životu.“
A danas nešto razmišljam kako suprotnost anksioznosti možda nije sigurnost…već zahvalnost…
I razmišljam kako su i tu pravila slična…
Ko ume da bude zahvalan…ima i na čemu…
A od zahvalnosti većeg Melema za Dušu jednostavno nema…