Ukoliko iz nekog razloga ne možete na psihoterapiju…nađite sebi jednog jedinog Prijatelja…koji će biti dobar čovek… inteligentan…duhovit…politički nekorektan…i koji će vas zezati onako iz dubine duše kad nešto zgrešite…slatko ismevati vaše iracionalnosti…greške i mane…a voleti vas do neba kao čoveka…
Skoro sam bukvalno umro od smeha…kada su mi prepričavali jedno lepo veče na kome nažalost nisam bio prisutan…kada su moji dobri prijatelji sedeli…smejali se na sav glas…onako kako mi to volimo…i nadenuli titulu mom još boljem prijatelju da je Emotivac…
Samo zato što se smorio i ubedačio jer je sa nekom dražesnom devojkom završio iskonsku mušku stvar za otprilike minut i po…ako ćemo meriti prijateljski…a pre za pola minuta…ukoliko ćemo biti realni…
Da ga okuraže kako nije on loš ljubavnik…već je osećajan…i hipersenzitivan…
Naravno uz pivo…
I onu lepu prijateljsku atmosferu…gde svako svakog zeza i podjebava…a gde svi zajedno umiru od smeha…pogotovo ovaj koji je u tom trenutku predmet sprdnje…
Ne pitajte kako znam kako mu je…
Malo vam je krivo i žao sebe…
A malo biste se smejali na sav glas…jer su potpuno u pravu…
I kako su kratkotrajnu grupnu terapiju završili zajedničkim zaključkom i saopštenjem muškog kolegijuma…
Da je za Emotivce lek vazda bio samo jedan…
A to je drugi put…
I eventualno treći…ako godine i fiziologija to dozvoljavaju… 🙂
I sa onim bratskim…da veruju u njega…i da će on to uspeti…
A iako ne uspe…da ga oni vole kao Čoveka…zbog njegove Tanane Duše…ne prestajući sa bockanjem… 🙂
Psihoterapija često ima isti cilj…
Da ljudi otkriju da su nesavršeni…da to „strašno“ otkriće prežive…shvate da je to sasvim ljudski i normalno…i potom to inkorporiraju u svoj život…ili promene…ukoliko je moguće…
Prijatelji su u tome vazda bili neuporedivo bolji…brži i uspešnjiji…
Zato su toliko i važni…
I čak iako su potpuno besplatni…
Sasvim su neprocenjivi…