„Normativna adolescentna kriza predstavlja bolest adolescencije kao što je biser bolest školjke“
Veliki Donald Vinikot
Koliko mi se samo sviđa ovaj opis nenormalnosti kroz koju prolaze maltene svi normalni adolescenti…tokom svog razvoja…
Takođe…
Uvek mi se dopadao onaj klasični opis doajena dečije i adolescentne psihijatrije koji su uvek govorili za adolecente da oni „nikad nisu toliko loše koliko izgledaju da jesu…niti su ikad toliko dobro koliko pričaju da jesu“…
Zato se i divim kolegama koje imaju hrabrosti da se time bave…
Koji pokušavaju pronaći istine tamo gde je sve naopačke…
I zaista…
Taj sukob ideala deteta sa realnostima odraslog života mora na neki način biti eksplozivan…
Pravo je pitanje samo da li će se ta eksplozija pretvoriti u nuklearnu katastrofu…
Ili će postati mala nuklearna elektrana koja će generisati neslućenu kreativnu…plodonosnu i razvojnu energiju…
Stoga…
Greške su sasvim dobrodošle…
Mladost i jeste pravo vreme za njih…
Važno je da ne budu ireverzibilne…to jest da se ne mogu ispraviti…
Sve ostalo je samo deo Puta…
Samo mladi mogu menjati svet…
Možda bismo trebali malo više da se ugledamo na njih…
Umesto što ih večito zauzdavamo…
I pokušavamo normalizovati…
Po našim standardima…
Uostalom…
Kakav svet im mi to i ostavljamo?
Pa i ja bih se ofarbao u fluorescentno roze…pri samoj pomisli…da sad moram da ulazim u njega… 🙂
Posle čovek nekako ogugla…
Nađe neki svoj mali Mehur Normalnosti…ukoliko je jako srećan…i mudar…
Možda oni imaju više hrabrosti…
I bolji plan…
Od koga će nam svima biti bolje…
Stoga…
Živele Boje!
Živela mladost!