Месечне архиве: фебруар 2021

Naučite!

Nikada neću zaboraviti opasku Profesora koji je jedan od mojih najvećih uzora…i najblještavijih svetionika u ova smutna vremena…
Inače žive legende svetske psihijatrije…
Erudite…
Ljudine…
Osvedočenog naučnika…pedagoga i edukatora…
Kao i čoveka koji tečno govori šest svetskih jezika…
Koji je proputovao ceo svet…
Po kome se možete preslišati po pitanju manira i gospodstva…
I od koga sam toliko toga naučio…
„Doktore Đuriću…vaše predavanje ste započeli izjavom da se izvinjavate zbog vašeg engleskog…
To je potpuno suvišna rečenica…
Svakako smo tokom vašeg predavanja mogli da shvatimo kako ga znate…(nameštanje naočara…i dobronamerni poluosmeh… 🙂 )
Takođe…
Potpuno je suvišno da se izvinjavate zbog nečega što je u potpunosti promenjivo…
Nemojte se izvinjavati…
Naučite…“
Posle mi je uveče uz vino još dodao da…
“Ko nauči jezike…ljubav i prijateljstvo može pronaći na svakom kontinentu…
Pa malo li je to kolega?“
I eto…
Još jedna životna lekcija…
Prosto…
Ako vam neko stalno podilazi…i ako vas bezrazložno tetoše…i ako vam je pored njega stalno prijatno…uopšte ne mora da znači da vas voli…
Ponekad su oni koji nas najviše vole najgrublji prema nama…
Njih ćete najlakše prepoznati po tome što vam uvek govore istinu…čak i onda kada vam to nije preterano prijatno…ukoliko je to dobro za vas…
I po tome što pored njih rastete…
I napredujete na duge staze…
I po tome što su se pored njih vaši potencijali razbuktali…i ne znaju gde će pre…
Uostalom…
Šta mislite ko unazad dve godine ima čas engleskog svake srede?
Hvala Prof!

Kuvar

Slušam upravo Kristofa de Lelisa…kuvara sa tri Miselinove zvezdice kako kaže da se i dalje ni od čega nećete bolje najesti…niti više uživati…nego od starih dobrih makarona sa sirom…zapečenih u rerni…
Moj čovek… 🙂
A da je vrhunsko kuvanje po prestižnim restoranima mnogo više celovečernji spektakl…prestiž za goste…izgled hrane…prvoklasan servis i eksperimentisanje sa najrazličitijim mogućim kombinacijama ukusa…koje ne moraju da budu toliko lepi koliko je važno da su unikatni…
I to me podseti…
Na nešto što sam odavno shvatio…
Da…i pored svih mogućih psihoterapijskih pravaca i modaliteta…često genijalnih… briljantnih i inovativnih…i dalje nema bolje psihoterapijiske tehnike od stare dobre ljudskosti i saosećanja…
Od tog posebnog oblika Saborništva spram muke…
Sve ostalo su samo sitnice…
Najobičniji garnirung…