Kada zagrebete ispod oblandi političke korektnosti i starog dobrog foliranja „ma super sam“ više od 50 posto ljudi koje svakodnevno srećete su nezadovoljni svojim životom i vrlo često jako nesrećni i frustrirani…
20 posto njih pati od depresije manjeg ili većeg obima…
1 posto razmislja o prekidanju ovog mučenja koje im život iznova i iznova donosi…
Srećni i zadovoljni ljudi koje ja srećem svi odreda poseduju:
1. Osećaj ostvarenosti na važnim životnim poljima za njih same
2. Autentične ljudske odnose
3. Život u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti
4. Mirnu savest
Znam…
Jako je teško…
I sve je postavljeno tako sa budemo u ovoj gornjoj kategoriji…
Nesrećnih…ozlojeđenih…i frustriranih…
Uostalom tako je svuda na planeti…
A pogotovo u životinjskom svetu…
U čoporu šimpanzi samo je Alfi baš super…
I ovima tik do njega…
Ostali životare i preživljavaju…
I pokušavaju da se podignu na lestvici…
Ali mu je zato i najteže da se tu održi…i da ispuni sve ono što se od njega očekuje…kad krenu opasnosti i u čoporu…a pogotovo van njega…
E sad…
Ogromni mozak koji posedujemo i koji nas jedino i razlikuje od naših dlakavih rođaka nam donosi i loše i dobre stvari…
Loše su…što ćemo biti mnogo svesniji šta sve nemamo…i mnogo će nas više stvari boleti…
A dobre što jedino mi možemo naći alternativne i kreativne načine da se usrećimo čak iako baš i nismo alfe…
Ukoliko upregnemo mozak na maksimum…
I okuražimo se da krenemo na tu Pustolovinu…
I čvrsto verujem da se mi pitamo za krajnji rezultat…
Ma kakvo nam je stanište…
I pedigre…
Pa malo li je…
Uostalom…
Naivni veruju da je sreća nešto što je daleko…i što će se samo od sebe jednog dana otelotvoriti i pojaviti ispred njihovog nosa…jer oni to zaslužuju…i jer mnogo to žele…
Iskusni Majstori sreću mukotrpno i uporno klešu iz ogromnih gromada različitog kvaliteta matrijala…okolnosti i slučaja…i postepeno je uzdižu milimetar po milimetar ispred svojih nogu…
Sve dok je u jednom trenutku…nakon tog finalnog udarca čekićem…i ne dobiju…
To jest dok svečano ne otkriju Kip sebe…
Isklesanog Srećnika…