Potpuno je nebitno šta ćete reći nekoj osobi koju osvajate…ukoliko joj se dopadate…
Isto tako…
Ne postoji čarobna reč ili postupak koji će iznenada učiniti da se nekome dopadnete…ukoliko to već apriori nije slučaj…
Stoga je anksioznost oko muvanja potpuno precenjena…
Ništa tu nije smrtonosno…
Ukoliko uspete niste ništa posebno…
Ukoliko ne uspete niste bezvredni…
Jednostavno ste po nečijem ukusu ili ne…
Zgoditak vas ne definiše kao facu ili klošara…
Ja ne volim ona fensi jela po preskupim restoranima od 100 grama nečega sa nečim u sosu od nečega na nečemu…
Volim sasvim obična jela…
Ukoliko su obilna… 🙂
To ne znači da ovim prvim nešto fali…i da taj kuvar ne treba više da stvara…
Ko su moja nepca…da ocene njegovu veštinu…
Isto tako…
Ko su osobe koje vas igrom slučaja prihvataju ili odbacuju…da procene vašu ljudsku vrednost…
Potpuni nonsens…
I iracionalnost…
Ko to shvati…
Može da pristupi muvanju kao Igralištu…
I da počne da se zabavlja prilikom istog…
Da bude autentičan…kreativan i svoj…
I da POKUŠA…
Taj glagol…je nenormalno puno dečice stvorio…
Doduše…preko jednog drugog glagola koji obično dođe nešto kasnije… 🙂
Poenta je da radite na svojoj dopadljivosti…
Na svim resursima koji su važni u Igrama Polova…
A pogotovo na onima koji su vama zaista važni…i koji privlače baš taj tip osoba koje želite da privučete…
Na svemu…
Od trbušnjaka do doktorata…
Prosto je…
Medalja se stiče na treningu…
Na takmičenje samo odete po nju…