Uprkos uvreženom mišljenju…poker nije igra na sreću…niti igra matematike…niti igra psihologije…
Makar ne u potpunosti…
Poker je u stvari igra donošenja odluka…
Odluka da li uopšte vredi investirati u nešto…kada i koliko…na osnovu potpuno nesavršenih informacija…koje imate u datom trenutku…
Zvuči poznato?
Da li vredi emigrirati?
Da li vredi oženiti se?
Da li vredi raskinuti?
Da li vredi pokrenuti sopstveni biznis?
Da li vredi volontirati?
Ko to može znati?
Čak iako je verovatnoća jedan prema sto…i ta jedna jedina karta može izaći baš na kraju…i sve okrenuti naglavačke…
Iskusni pokeraši kažu da na sto odigranih ruku sreća apsolutno igra glavnu ulogu…
Potpuni početnik može pobediti svetskog prvaka…
Jednostavno je…
Na kratke staze će uvek pobediti onaj koji dobije više dobrih karti u tih sto deljenja…
Na deset hiljada ruku…sreća ne igra nikakvu ulogu…
Tada je jedino važno koliko imate umeća…znanja…mudrosti…hrabrosti… iskustva i staloženosti…
Deset hiljada dana je oko 28 godina života…
Sasvim dovoljno za prave Igrače…
Da nešto stvore…
Da preveniraju ozbiljne gubitke kada su im podeljene loše karte…
I da brutalno naplate dobre…
I da pobede u toj Partiji Života…
Tom pokeru nad pokerima…