„Šta čini moj život ovoliko teškim?“
„Ti.“
Oh….
Kakva surova istina…
Sećam se…kao da je juče bilo… trenutka kada sam na svojoj ličnoj psihoterapiji postao svestan ove nepobitne činjenice…
I koliko me je to iznenadilo…
I koliko me je to nerviralo…
I koliko sam jako želeo da sve…a najviše sebe samog…ubedim da to nije istina…već da su u stvari okolnosti krive…a ne (jadan i divan) ja…
I koliko je to saznanje bolelo…
I koliko je taj trenutak bio važan…
I koliko sam danas srećan što se odigrao…
I koliko ga se danas rado setim…i imam potrebu da ga proslavim…kao Spomen Godišnjicu trenutka u kome je moj lični život krenuo nabolje…
Hvala Bogu…
I Boginjama REBT-a…