Anksioznost ne odlaže izvršenje strašnog ishoda kojeg se plašimo…
Makar bili i najanksiozniji na svetu oko nečega…ta stvar će se desiti u skladu sa verovatnoćom…i sudbinom…
Ili isto tako…u skladu sa ova dva parametra…neće…
E sad za sudbinu ne znam…tu svi imamo svoje načine…verujemo…trudimo se da budemo dobri ljudi…ulažemo u karmu…dajemo…ili ulažemo u odnose koji ruku rukom miju…bavimo se vradžbinama…magijom…i raznoraznim paganstvima…
No sa verovatnoćom je stvar dosta jasnija…
Koliko god bili anksiozni oko nekog karcinoma…taj patološki strah nas neće spasiti od njega…
Tako anksiozni ćemo samo vraški propatiti…prepadnuti u sadašnjosti zbog potencijalno crne budućnosti…kao da je to jedini mogući sigurni ishod…neživeći i umirući potpuno zdravi…jer ćemo se možda nekad razboleti…
Isto tako…
Ukoliko smo ravnodušni spram svog zdravlja…kao prosečan Srbin koji se hvali time da nikada u životu nije otišao kod lekara…i pušimo tri pakle dnevno…redovno se opijamo…ponekad drogiramo…žderemo sve što ne treba…stalno se sekiramo oko besparice…i živimo u katastrofalnim uslovima…i uzdamo se u onu „ma neće grom u koprive“…jednostavno pripremamo plodno tlo da tamo neka ćelija skrene na mračnu stranu i počne da se sumanuto deli…
Povećamo verovatnoću za Zlu sudbinu…
Izuzeci naravno postoje…
Svi mi imamo Teču ili Dedu koji je ceo život pušio i pio i krkao…i umro u snu sa 97 godina…nasmejan…
Međutim to nije Nauka…
To nije Medicina…
I Verovatnoća je vrlo čudna i surova Žena…
Možete imati 99 % šanse da uspete…pa da sve propadne za noć…
I džaba vam je što se neka bolest javlja jedanput na milion ljudi…ako ste vi taj Baksuz…
Isto tako neko stvarno dobije na Lotou…
I postane predivan Čovek sa mestom rođenja Zvečanska, Beograd u ličnoj karti…
Ono što bi nas trebalo da interesuje je suština…i mogućnost da neke ishode predvidimo…i po mogućstvu predupredimo…
A suštinsko je pitanje koliko će ljudi stradati od 100000 ljudi koji zanemaruju svoje zdravlje…u poređenju sa 100000 ovih obrnutih…koji su naopačke kod nas…tojest uspravni…u nekim drugim ispravnim sistemima vrednosti…i nekim srećnijim Zemljama…gde je to zaista važno pitanje…i jednostavno je stiglo na red…
Ravnodušnost ubija…
Anksioznost oblači sunčane dane…i zamračuje življenje…i isto tako ubija…samo natenane…
Međutim…
Između Ravnodušnosti (koja u sebi ima iracionalno uverenje „ma meni se ništa neće desiti“) i Anksioznosti (koja u sebi ima iracionalno uverenje „meni će se sigurno nešto desiti“) uvek postoji jedno polje kompromisa…konstruktivnosti…racionalnosti i mudrosti…
Pravo mesto na kome trebamo biti…
To polje se na engleskom zove CONCERN…i mi nemamo pravi prevod za tu reč…jer kod nas zdrava zabrinutost nikad nije bila popularna…verovatno zbog sve muke koju smo preko glave preturili…
Jednostavno se nije mogla zapatiti…
Ko će se baktati oko zdravlja za vreme rata…i devedestih…
Ljudi su tada uglavnom pucali…(mislim na nervne slomove)…ili pevali…(mislim na slomove pogleda na realnost)…
Ukoliko ste concern oko svog zdravlja…vi ćete se prema njemu odnositi kao emancipovani prosvećeni Evropljanin koga ćete sresti na nekoj Planini sa 90 godina kako pešači sa onim smešnim štapovima u društvu svoje supruge od glave do pete u Mc Kinley-u namejan…preplanuo…i živ…u pravom smislu te reči…
Naše ravnodušne penzionere ćete sresti samo po banderama i zidovima…u crno belom…
Dok anksiozne nećete ni videti…jer se oni izmučeni i napaćeni kriju po svojim agorafobičnim jazbinama…gde se osećaju iole bezbedno…preplašeni od sopstvene senke…čekajući da prođe život…koji nisu ni omirisali…
A kako treba zdravo živeti…mislim da verovatno svako zna…
Najmudriji među nama…su oni koji te jednostavne smernice uspeju i da primene…
Jer vremenom biografija osobe jednostavno postaje i njena biologija…(Talidari)
Oni koji se čuvaju…i ulažu u najvažniji resurs koji imamo…
Ulažu u sudbinu…dobirm delima…
Ali stvaraju sebi povoljnu verovatnoću…da žive dobro i dugo i lepo…time što su concern oko svog zdravlja…dok ga još imaju…
Suština dobrog življenja je u tome…
Da ga ne ružimo ni anksioznošću…niti da ga skraćujemo ravnodušnošću…
Već da živimo u potpunosti u skladu sa smislom koji smo sami sebi otkrili…i fundamentalnim vrednostima kojima se klanjamo…
Da imamo ispunjen život…
A za to je obično potrebno vreme koje ćemo sebi obezbediti time što ćemo biti zdravo zabrinuti oko svog zdravlja i vremena koje nam je preostalo…
Time što ćemo biti fokusirani na dugoročni hedonizam…
I time što ćemo biti odgovorni sami prema sebi…
Jer tu zaista nema laži i nema prevare…
Jer na posletku…
Znate kako kaže Saltikov…
Čitava tajna kako da produžimo sebi život je u tome da ga ne skraćujemo…