„Sine…vrata ove kuce su ti uvek otvorena…a bude li te ikad takao onaj tvoj…samo dodji…pogledaj me…i zagrli …ne moras mi nista reci..slomicu mu svaku kosku u telu“…rece moj automehanicar…pre neki mesec…pricajuci o cerki…pred udajom…

Celav….neobrijan…gojazan…u prastarom kombinezonu…skroz zaflekanom od ulja…sa crtom od znoja i prasine po sred cela…i „zakrvavljenim ocima…sa dusom“…

Veliki sam fan psihoterapije…

Obozavam sve sto ima veze sa njom…

Kongrese, seminare, edukacije i radionice…

Predavanja, filmove i stranice na internetu sa tom tematikom…

Medjutim…

Najvise volim sto se pomenuta nauka…ili mozda „tajna vestina“ moze naci svuda…u svakoj ljudskoj interakciji…ili mestu…

U filharmoniji…pozoristu…kafani…setalistu…kosarkaskom terenu…

Pa i u automehanicarskom kanalu…

Dok otac koji je tu ostavio svoje najbolje godine…da bi prehranio i iskolovao svoje cedo…drzi predavanje o vaspitavanju cerki…

I nema tog profesora univerziteta i knjiskog moljca koji bolje poznaje materiju…i ko je ucio sa vise razumevanja…ljubav i odanost prema porodici…cucajuci to pile s njegovim ocima…u rukama crnim od ulja…nakon 12 casovnih smena…u kanalu…

Sta mislite…

Da li ce ta devojcica biti maltretirana?

Da li ce trpeti psihicko i fizicko zlostavljanje u braku?

Da li ce misliti da nema spasa…propiti se i navuci na tablete?

Da li ce razviti paniku, hipohondriju ili neku psihosomatsku bolest?

Levitirajuci izmedju pakla u braku…i pakla osude od strane svoje sopstvene porodice ili drustva…

Ili ce shvatiti da NE MORA da ostane u tom braku…

Da ima alternativu.. 

Da ima taju…

Bez svih zuba…

Ali sa velikim srcem…ogromnom dusom…i jos vecim rukama…koje ce je braniti…od svega…i svacega…

A cim ne mora…

To je sasvim drugi padez…

Njena sreca je tada samo njena stvar…

I zavisi od njenih licnih preferencija…

Ali zato njena tuge…

Uvek ima s kim podeliti…

A tuge koje se dele…

I nisu toliko strasne…