Vaš emotivni partner bi trebao da Vam bude „pokretni dom“…da donosi sigurnost i „sve“ (gde god da ste)… i talija…da donosi sreću (u bilo kojim uslovima)…i da Vam bude odan…pritom ne mislim na one prizemne muško – ženske odanosti…već suštinski…celoživotno i dubinski…Vaš…
Ako je još zabavan…drz’ te ga…
jer… takvom je neuporedivo lakše…zavoleti… ostalih hiljadu mana…

Najlakši način da dobijete veći broj lajkova, prijatelja i pažnje na facebook-u je da vi lajkujete što više stvari po tuđim profilima i stranicama… jednostavno podarite pažnju…
Paradoksalno… ali je tako…ljudi su generalno narcistični…i sujetni… slično je i u pravim… životnim stvarima…
Ukoliko želite više ljubavi…pažnje…osmeha…naklonosti… i nežnosti… morate odnekud početi…
Početi sa akumulacijom „lepog“…
Tako da…koga biste mogli danas da „do’vatite“? U kome ćete početi „sebično“ da stvarate više ljubavi i lepog za Vas?
PS… to je i veoma zgodan eksperiment…ko Vam udvostručuje „lepo“…što ste mu podarili…ne može biti loš…za/po vas…naprotiv…
Ko to ne vidi…ko ne ceni…vaše najbolje…pa…šta mu vi… onda još… možete dati?…a da to nešto promeni…i da on to ne proćerda… osim…možda…jedne dobre lekcije…za odabir „pravog“…

Mozda sam ja cudak…i ovo sto cu sada reci definitivno nigde nisam procitao…niti je neko od mojih ucitelja ovo predavao …niti sam negde cuo…ali…palo mi je odavno na pamet…i to primenjujem vec dosta dugo…i maltene nikad nisam zazalio zbog toga…
Evo o cemu se radi…
Jedan veoma zgodan nacin da na prvu loptu procenite coveka…i da pretpostavite sta od njega mozete da ocekujete…je da se zapitate…koja bi on „zivotinja“ mogao da bude…kao „sta“ vam je najlakse da ga zamislite…znate ono…kako dreamworks i disney u modernim animiranim filmovima karikiraju ljude i osobine…e to…
Deluje banalno…ali to je …u stvari…jedan veoma zgodan nacin da dozvolite svojoj podsvesti i intuiciji… da vam pomogne u donosenju odluka…
One svakako nisu najpametnije sto imamo…ali su uz ljude milenijumima…i nisu nestale kad su se razvili visi… plemenitiji… i pametniji centri u mozgu…naprotiv…u njima su svi vitalni centri…
sigurno… to iskustvo nesto zna…da ne pricam o kolektivnom nesvesnom…
Tako da…ko je u vasoj blizini pacov?… Ko je lav? …Ko je zmijurak?… a ko medved?…

Sigurno ste primetili koliko vas je puta…vase vaspitanje i ono sto ste poneli iz kuce…(a pritom mislim na one fundamentalne ljudske vrednosti… postenje…dostojanstvo…marljivost…vaspitanje…cestitost…itd)… omelo i limitiralo…u napredovanju…u sticanju…u uspehu na poslu…i generalno u zivotu…
U danasnje vreme…i ovde…
Pogotovo…
Ispada da najbolje vaspitani…imaju najvise problema…
Kao da imaju defekt…u adaptaciji… na realnost…
A nije do njih…
Jer danas je… maltene…nepristojno biti bogat…i biti „nesnadjen“…je svojevrsna…osobina za ponos…
Jos jedna osobina tih „divnih ljudi“ je …da ne kukaju…da budu „kučkari“…da legnu u svoju rupu… i lizu svoje rane…u tisini…da ih niko ne vidi…kao da bi im taj vapaj „ej…nije mi dobro…treba mi pomoc…ne snalazim se“…srusio krunu nesalomivosti sa glave…kao da bi tako pokazali jos vecu nemoc…
I bas ta osobina… im obicno i bude „locus resistentiae minoris“… najslabija tacka…i mesto gde ce… grandiozni kip…David…vrhunskih osobina…divnog karaktera…najpre naprsnuti…a potom se i slomiti…u paramparcad…
Jer najcesce ponavljana laz na svetu… je veoma kratka recenica…“sve je ok“…
Srecna okolnost je da…nema puno boljih stvari u zivotu…no pomoci nekom „divnom“…da ponovo otkrije…da je „divan“…
A prva stvar koju mozemo da uradimo…je da nekoga ZAISTA pitamo „ej…kako si?“

Srpski narod je kroz svoj turbulentnu istoriju toliko propatio…u maltene svim epohama…
U Juznoslovenskom periodu…pod Turcima…u Svetskim ratovima…u „poslednjem“ ratu…
I danas posebno pati…krvari…pritisnut sa svih strana…u siromastvu…i ponizenju…
Svaki covek…tezi tome da se adaptira…da promeni svoju stvarnost…ili da promeni svoj nacin opstenja sa istom…da sebi olaksa…
Tako su i Srbi/ Srpkinje morali nesto da urade…morala se nekako podneti tolika muka…te su postepeno poceli… od necega sto je tesko i strasno…i cega ima svuda oko njih…da prave nesto sto se slavi i cime se ponose…poceli su da slave patnju…da glorifikuju zlopacenje…podigli su na pijedastal mucenistvo…
Secam se oceva…koji slave svoje pogunule sinove u ratovima…majki…koje se u potpunosti odricu sebe… i same sebe zlostavljaju…“da bi bile dobre majke“…a i danas… gledam volontere koji bez dinara u dzepu lete po Klinikama…vidim da se i politicari “ polomise… muceci se zbog nas“…pa cak je i celokupna narodna muzika je koncipirana na prinicpu „volim sto patim i sad cu da satrem svoju dusu i telo i da mi bude lepo/tesko sto nisi tu“…
Neki ljudi provedu ceo zivot pateci…to je njihov „zastitni znak“..
Ne kazem da to nekad nije dobro… i da je to svojevrsni zastitni mehanizam… racionalizacija…“da kazemo …ma ja bre volim da patim“…ali ja sam pobornik…jedne druge filozofije.. „da je bol je neizbezan, a da je patnja stvar izbora“…i da ako „ne mozemo pobediti demone spolja…moramo pripitomiti demone u nama… i ici napred…mudriji za lekciju“…
Jer…dok god SAMO patimo… to je plivanje…u zivom pesku…

Skoro sam cuo da u Beogradu vise nema vrabaca…simbola grada…
Da su ti dobri…pitomi…vredni…porodicni…monogamni…potpuno bezopasni ptici…maltene istrebljeni…zbog siromastva…i gladi…
bukvalno pojedeni…
Potisnuli su ih dodjosi…sa preopasnih mesta…mracnih suma…i zloslutnih proplanaka…spremni bukvalno na sve okolnosti…
Vrane…i gavrani…
Crni…zli…proracunati…prepredeni…uvek u lovu…uvek u jatu…otimaci…lesinari…baksuzi…
koji donose nesrecu…i smrt…
Boze…sto mi to poznato zvuci…
Cuvajte se dobri ljudi!
Drzite se svojih!
Ocvrsnite!

Ako se pitate zasto je svet nefer…i nepravedan…i surov…
Zapitajte se… na sta biste sve vi bili spremni… sta biste sve uradili za vaseg sina, sestru, muza ili kuma…
Da gori i da je tesko…da im zivot zavisi od toga…ili da odlucujete da li ce „taj vas neko“ biti srecan…
Da li bi vam tada bilo vazno kako se oseca suprotna strana…njegovi suparnici…konkurencija…i da li je to sto radite pravedno i posteno…ili bi kopali i rukama i nogama…ma i noktima…da im pomognete…
Ljubav radja pristrasnost… pristrasnost radja subjektivnost…a subjektivnost radja surovost..
Kada treba da se zastiti ono najvaznije…ono sto najvise voli…vucica ne pita ko je protivnik…tada se i medved plasi…
Stoga…ako ste vi ta „konkurencija“…ako vas neko povredi…bude nepravedan…pitate se „zasto vam to radi…sta ste mu skrivili“…mozda mu je samo ugrozen neko njegov…mozda brani svoje…mozda se bori za ono sto mu je najvaznije…
Mislim da coveku bude nekako „lakse“…ako pogleda u dubinu…na izvor i motive necijeg ponasanja…i shvati da je…samo kolateralna steta…necije ljubavi…i…da bi.. na kraju krajeva… i sam to isto uradio…na tom mestu…i u toj poziciji…da mora…

Nikad se ne raspravljaj sa primitivcem…on ce te prvo povuci dole… na njegov nivo…i tu ce te… lako.. pobediti iskustvom…
Iliti…
Nekada nije dovoljno sto smo radili na sebi…postali bolji…i racionalniji… sto znamo raznorazne tehnike…sto smo asertivni…odmereni…i mudri…sto kontrolisemo nase misli…i posledicno…emocije…
Ponekad…
Samo „ignore“….okret na vrhovima prstiju…i (superiorni) osmeh…pomazu…
Jer…sto bi jedan moj (needukovani) divni prijatelj rekao… „ne mozes sa seljacima“…

Uzrok mnogih covekovih nedaca je u tome
… sto covek misli ponekad, ali zato oseca uvek…
Kada bi…na tren…zastao i razmislio racionalno i „posteno“ o svemu…postoji velika verovatnoca da bi dosao do nekog drugog…ispravnijeg zakljucka…a potom i do neke druge… zdravije emocije…a na samom kraju i do… nekog neuporedivo korisnijeg ponasanja…po sebe…
Ali ne…
Ko ce da razmislja?…
Dok srce lupa…
Daj da upropastim sve sto je moguce…brzo i mnogo…i jako…

Svaki…ali bukvalno svaki covek…vas moze necemu nauciti…
Neko…kako treba izgledati…koji sistem vrednosti negovati…i kako se ponasati…
A neki…kako ne…
Od ovih drugih…mnogo vise mozete nauciti…
Pogotovo…ako uspete da vas ne iznerviraju…a to…srecom…u potpunosti zavisi od vas…