Sećam se koliko mi je bilo fascinantno kada sam iz fiziologije čitao objašnjenje zašto ljudi ne mogu piti morsku vodu…
Jednostavno je preslana…
I iako bi prijala dok biste je pili ako ste puno ožedneli…vašim bubrezima bi trebalo skoro tri puta više slatke vode da biste svu tu so mogli izmokriti…a ako je ne biste imali odakle popiti…što se na primer dešava brodolomcima…ta voda bi bila izvučena iz vaših tkiva i ćelija…što bi dovelo do vrlo brze smrti…
Ono što mi je tek skoro palo napamet je da i svi ostali poroci funkcionišu po potpuno istom principu…
Malo prijaju…
A zatim ubijaju…
Pre ili kasnije…
Brže ili sporije…
Alkohol…droga…kocka…slatkiši…
Sve isti princip…
Klasične Ljudlovke…
A trenutno ih svuda oko nas ima kao mora oko nekog brodolomnika…
Zato je i važno shvatiti da je sve to smrtonosna zamka…
I odabrati kurs…odmeriti struje i vetar…i iz sve snage zaveslati ka nekom Pustom Ostrvu…gde obično ima pijaće vode…skupljajući usput svaku kap kišnice…ma koliko bilo teško…
Iako nije izvesno da će veslanje doneti spas…
Ne predati se i umreti dok veslaš je najhrabrija moguća stvar…
I nema svetije ljudske dužnosti od te…