Od srca sam se nasmejao kada sam na internetu negde pročitao kako se ogromna ljubav prema sedenju po kafama sa sjajnim ljudima i sklonost tome da se povremeno zagine po kafanama do zore na linkedinu i u poslovnoj biografiji može opisati kao „razvijene veštine umrežavanja…održavanja prijateljskih odnosa sa važnim klijentima i visoka sposobnost zaključivanja dogovora koji otvaraju nove biznis horizonte“… 😀
Ali zbilja verujem u to…da se najvažniji razgovori vode upravo tu…da ne postoji bolja visokoškolska ustanova…i da od toga za kojim stolovima sedite zavisi i kakva će vam biti širina pogleda na svet…a posledično i kvalitet života…
I po tome sam se i vodio prethodnog vikenda u Kotoru…na Cim Forumu…sjajnoj smotri pameti…kreativnosti…ljepote…vrcavosti…duha…lljubavi…strasti i duhovitosti…
Svega onoga što zaista i vredi na ovome svetu…
Pa sam se trudio da opet natenane sedim i što više vremena provedem sa na primer mojim rođenim bratom iz druge kolevke ali sa posve istom dušom i strastima koje nas raduju…Miškom Strugarom…najboljim crnogorskim komunikologom…stručnjakom za odnose sa javnošću…i magom javnog nastupa sa kojim svaki minut postaje semestar na fakultetu…i sa kojim shvatite šta se sve može učiniti sa rečima kada ste bistri i vešti…i koje su krajnja dostignuća jezika da se opiše nešto lepo i veličanstveno…
Iako imam čitav folder u telefonu sa Miškovim mudrolijama…izdvojiću dve koje su me ovaj put oduševile i evo danima me već dojme…
Najpre…
“Crna Gora jeste mala, ali to ne utiče na njenu veličinu” koju je izrekao reditelj Branko Baletić i koja toliko moćno sublimira sve ono što ja kao najveći fan te zemlje i najcešći gost osećam kada god osvestim koliko sam tu uvek srećan…kako mi je tu duša sasvim na mestu…osmeh vrlo skočan…hedonizam na maksimumu…a radosti za oči…nepca…nozdrve i celokupno telo bukvalno iza svakoga ćoška…
Naravno ja ne bih bio psihijatar da tu rečenicu neći iskorisititi i za one teške muške trenutke na terapiji kada pričamo o tome kako smo zakazali u krevetu ili kako nismo baš nešto danas obdareni…ne znam šta nam je od jutros…jer i tu važe ista pravila o malenosti i veličini…😉
A drugi je još bolji…kada Miško šeretski prepričava razgor koji je kao mladić imao sa svojom prabakom od 90 godina…iz nekog kršnog i zabačenog crnogorskog sela odakle potiče…rođenom početkom 20-tog veka…na temu toga kako su nekada stajale stvari po pitanju ljubavi i seksa po tim vrletima…a baka genijalno i onako kako samo to ljudi sa tom urođenom i brzom selǰačkom pameću mogu… kaže…“Sinko ovako ti je to bilo…ko me je pitao ja mu nijesam dala…a kome je bastalo taj me nije ni pitao“ 😀
Pa genijalno…
Duša mi se ozari kad na to pomislim…
Ne mogu dočekati da mojim muškim klijentima suviše nećkavim…plašljivim…nedovoljno upornim i preterano politički korektnim to prepričam…
Jer stvari i danas funkcionišu sasvim isto…
Ženski je princip nećkati se…a naš je ne dati im da im to puno pođe za rukom…i ostalim delovima…na obostrano zadovoljstvo…
Jer sam najveća razočarenja od mojih klijentkinja slušao kada kažu „zamislite ona moja blentava a tako zgodna budala stade već na mojih prvih nekoliko ne…nemoj…neću…i nisam ja takva…i pokvari mi celu Igru…Ugođaj…i Veče…šta sam se ja spremala onoliko i maštala…glupan“… 😀
Naravno uz sasvim jasne izuzetke kada je ne i zaista ne…što je nekako ipak…ukoliko smo sa obe strane potpuno jasni i iskreni i decidirani…nekako potpuno jasno i nije teško prihvatiti kao neotuđivo ljudsko pravo svake žene da bira s kim joj se hoće a sa kim ne…i naravno dopustiti joj da to pravo i upotrebljava kako god ona misli da treba…
Hvala brate moj…
Ne mogu dočekati da opet sednemo…
Poneću ovaj put diktafon…
Neće nas valjda uhapsit’… 😀
Probraću bisere za javnost…
I čuvati u dubini duše one samo naše najbolje…