Kako lepi ljubav i prijateljstvo…mogu biti u Friends With Benefits odnosima znam odavno…
Ti odnosi gde se dve duše…tela i osmeha povremeno jako isprepletu bez nakadnih obaveza…i prožmu i pomnože bez puno naknadnih komplikacija ponekad mogu biti prava mala Začarana Kraljevstva u kojima je sve baš onako kako ti ljudi i žele…
U današnje ludo…prebrzo…emotivno hladno i objektivno teško vreme…oni mogu biti prave male Tvrđavice prijateljstva…ljubavi…naklonosti…smeha…ugađanja…dobročinstva i što je i najvažnije…deo rešenja a ne problema…za težinu današnjeg života…
Skoro mi je Jedan Moj Prijatelj…dobričina od dva metra i 120 kilograma čiste duše…topline i osmeha…jedan od onih ljudi koje kada sretnete taj dan će postati za mrvicu bolji…i jako posvećeni otac četvoro dece ispričao dve slatke anegdote…iz jednog njegovog takvog odnosa…
Jako je voleo tu njegovu Prijateljicu…božanstveno lepu Docentkinju/hodajuću reklamu za beogradski univerzitet…i jako posvećenu…samohranu majku slatkog sinčića…
Često je pričao o njoj…kako nigde nije našao takvu kombinaciju strasti prema životu…hedonizmu…nauci i seksu…spakovanu u 47 kilograma čiste ljepote i gracioznosti…
A onda bi obično prelazio na anegdote…koje prosto greju dušu…
Naime…tokom jednog dosta dobrog seksa sa njom on je u vihoru strasti i uživanja hteo da je namesti u neki još zgodniji položaj koji nikada nisu probali…a video je u jednom filmu…i onom njegovim drvosečkom ručerdom je ščepao za leđa da je podigne iz kreveta…kada je ona samo jauknula…i počela da se uvija i plače od bolova…
Nakon što je pozvao jednog našeg zajedničkog prijatelja ortopeda sa Banjice…i nakon što je ogroman hematom pojavio u predelu rebara…vrlo brzo su shvatili da joj je u sred ultimativne radosti slomio dva rebra…i da će morati hitno na tu istu Banjicu na smimanje…
On je potom brižno rekao „Bebo…boli li te mnogo…ja ću te odneti u naručju do bolnice ako ne možeš“…a Beba odgovorila…onako kako bi i svaka prava Vučica…“Polako sa tom Banjicom…neće ona uteći…da mi najpre završimo po šta smo pošli…znam kako možemo“…😉 i nasmešila se lepa kao san…
Palo mi je napamet samo da se to njemu desilo…kako bi ga već na nosilima svi zajedno nosili na Banjicu…pop bi već pevao opelo iznad njega…a mi bismo govorili na svakih deset sekundi izdrži legendo i polako smišljali čitulje za sutrašnje novine…😀
No priroda je i morala urediti tako da žene budu jači pol…na ovoj surovoj planeti…da ne bismo izumrli…kao vrsta…
I hvala vam Lavice za sve te vekove hrabrosti i snage…i što ste nas održale…
A druga…još draža anegdota mi je kada ga je prilikom nekog sunčanog popodneva u kome su radili ono što najviše vole…red vina…red vrhunskog seksa…red smeha…pa opet red seksa…pa red priče o naučnim fenomenima Kosmosa i Fizike ona njega stidljivo pitala da li može nešto da joj objasni kao muškarac po pitanju anatomije i fiziologije penisa…jer ima jednu ogromnu nedoumicu i strah kao samohrana mama dečaka…
Naime…primetila je da se kožica na sinovljevoj piši ne pomera baš isto kao i na (nešto 😀) većem junačkom primerku moga prijatelja…i da kod sina ona ne može da se prevuče skroz nadole…i da joj se sin žalio da ga povremeno boli dole ujutru kada ustane…te da bi volela da zna o čemu se radi pre redovne kontrole kod pedijatra…a da nema koga pitati…s obzirom da je otac malenog poslednji put video kao crno belu sličicu na ultrazvuku…i nestao u vidu lastinog repa…te mu je ona od tada i otac i majka…i sama se snalazi kako zna i ume sa svim tim teškim pitanjima roditeljstva i podizanja muškog deteta…
Uvek kada zamislim kako joj moj prijatelj u sunčano popodne u njenom malenom i mirišljavom podstanarskom stanu pokazuje na sopstvemom penisu kako bi kožica trebalo da bude mobilna…a ona zabrinuto i potom pomalo napaljeno posmatra taj čudesni master class neka me lepa ljudska toplina obuzme…
Još jedan poziv…ka drugom našem prijatelju sa Klinike za urologiju…je sve brzo odagnao…i maleni sinčić je do kraja nedelje operisao fimozu…i mogao da krene u prelepi svet korišćenja sopstvenog penisa za radost…i uživanciju…bez ikakvih ograničenja…
Potom je život kako to uvek radi okrenuo…te je docentkinja učila svu njegovu decu matematici i fizici za prijemne ispite…i zalivala svojom erudicijom te potentne dečije mozgiće…i njihovu ljubopitljivost…
I bila uz njega kada mu je bilo najteže…kada mu je mama umirala…kada nam je često opisivao njen stan kao neku Ružičastu Oazu U Sred Pustinje u koju može od svega da pobegne…i da malčice izduši…
Odavno znam…
Potpuno je nebitno kako ćemo formalno urediti naše živote…
Regule…pravila…društvene norme kako treba živeti i bračna uređenja nisu toliko uticajni na sreću…
Pogotovo u ljubavi…
Dugo sam grešio u razmišljanju da je seks suština benefita u Friends With Benefits odnosima…
No u najboljim…
On je samo jedna od njih…
A onda su me ovo dvoje…i slični primeri sa psihoterapije naučili da su oni mnogo više od toga…
Da oni postoje…
Da bismo se voleli…
Da bi nam bilo lepo dok smo zajedno…
Da bismo se uvažavali…
Da bismo želeli jedno drugome dobro…
I da bi nam život bio lakši bez puno komplikovanja i obaveza i dužnosti koja sve obično pokvare…
I da bismo imali Ružičastu Tvrđavicu da pobegnemo od surovog sveta…
Trijumf kreativnosti…
lepote…lakoće…uzbuđenja…dobrote…širine i suštine nad ružnim…dosadnim…teškim…uskim…zlim…glupim i formalnim…
Hvala dragi edukatori za to…
I sve vam svima cvetalo…
Čekamo nove bisere…😀