Presmešno mi je bilo pre neku godinu kada se organizivao veliki evropski kongres psihoterapeuta u Beogradu kada me je pozvala moja divna Profesorka i pitala da li mogu nešto da im pomognem…
Čim sam video njeno ime na telefonu…ja sam naravno odmah pomislio…to je to…prepoznali su da sam ja jedan vrhunski stručnjak iz oblasti mentalnog zdravlja…godine truda i učenja će se konačno isplatiti…kako bi im bila ogromna čast i zadovoljstvo da baš ja održim predavanje koje će oplemeniti svih 1500 učesnika…i kako konačno sve dolazi na svoje…kako dolazi period Žetve u životu…
Svu tu moju maštariju prekinuo je mili glas moje Profesorke sa druge strane žice…
„Je li Vlado…koji beše splav drži onaj tvoj drugar…možeš li ga zvati…da ugostimo ove Evropljane kako dolikuje“… 😀
Ismejao sam se slatko nakon toga…
I tako…
Svako je na tom kongresu radio ono u čemu je najbolji…
Neki su predavali…a neki su se smešili…zezali i družili…
I dalje verujem da sve piše u knjigama…
Kongresi su za povezivanje sa ljudima čije su nam Duše i Umovi slični…
I za rast obe…podjednako važne particije nas…
A tek u onu staru da je u ovom životu podjednako važno šta znate i koga znate…
Par najvažnijih vrata u životu su mi se odškrinula u periodu od ponoći do zore…
I od srca vam preporučujem da taj period nikada ne zanemarite…u svom karijernom razvoju…a pogotovo naučnom i ljudskom…
Pogotovo ako ste intelektualac i zaljubljenik u nauku…život i ljude…
Jer…
Ima li šta lepše no kad sa Eruditama…Mudracima i Majstorima pijete neko dobro vino…
Ionako je jedna od najvećih komplementarnih činjenica kada završite medicinu to što kada vas obuzme neka čarobna kapljica više…ljudi neće reći…vidi ovu stoku pijanu…već Gospodin Doktor je malo više popio…ne ljutite se…neka ga i on ima Dušu…težak mu je taj posao…🙂
Vala…vridilo je učit’…